Учитељ

277

није никад видело гвожђе, плех итд. нити облик какав. — бар приближан које имају наше пећи. Ми хоћемо сад да томе детету дамо представу о „тећи“ и то причањем. Ма се колико трудили и не знам како верно му оплсали, опет оно неће имати ни приближну представу о „пећи“; доб, кад би посматрало више пута саму „пећ“ оно би добило представу о њој. У дух се дакле не може сипати „мудрост,“ речима само, већ он хоће да ради сам на свом образовању, и само се тако може имати користи од добивеног знања.

Ма да данас сама природа учи развијању духа, опет се грдне омашке праве у васпитању, те се гледа, да се дух дечији накљука што више шупљим Фравама и голим дефиницијама (н. пр. учитељ у првом разреду казује деци „деФиницију реченице“, и то баш онако, како је он учио у сентакси), ни мало не обзирући се дал то деца разумеју или не, да л су од свега тога, што им он прича, кад год што чула и видела = не да им се ни мало слободнога „времена, ни да размисле о томе. Овде није главно развијање духа, већ памћење гомиле речи, те да се њом блиста на „испиту“' И одиста по неки се диви и чуди, како деца као маторци одговарају, како најзаплетеније односе у историји нресуђују ит, д. Кад би овај „што се чуди“ могао да вавири у дух детињи, он би са страхо“ том узвикнуо: та боље би било сто пута, да је све остављено природи нек чини своје, па ма да је то не знам како строго, него овако, сакатити оно

' Није за то, по што се има тако таедиште традиционално да се васпитава речима. Уред.

што је природа дала! Кад без примања не може бити правилног схватања, ствари у природи, то при учењу треба упућичвати децу, да где год је могуће, саму ствар непосредно посматрају, или на основу стечених представа радњом апстракције и детерминације, — ако се не може сама ствар показати, добија бар приближну представу. На основу стечених представа, велим за то: што се никакав предмет не може ни замисдити, ако за њега нема представа у свести, из којих би се он могао саставити. Кад се на овај начин образује Дух детињи, те оно упозна саме етвари — представе верне и истините, из ових правилне појмове, кад сазна правилни однос између појмова, онда ће нам такав васпитаник бити у стању, да ради и сам на свом образовању: да посматра све више и боље, да се богати јасним представама и појмовима, да суди, пресуђује, комбинује ит. д.

П. Од какве је вредности саморалдња у васпитању“ Само онде, где се детету даје, да оно само посматра, пореди и размишља, добијају се правилни појмови и унутарњи односи између појмова.

Где, дакле, и оно има удела у сазнавању спољашњег света, ту има и воље за то сазнавање; а само онде, где се ради од срца, где се ради с вољом може бити користи од рада. '

Има ли тога, који се не радује кад увиди, да је његово знање одиста правилно у самој ствари Заиста нема. Па и дете се радује, и друкчије осећа ако му се одобри да слободно ради на свом сазнавању; више се сто пута радује

"О извесним отрапичењем. Уред.