Учитељ

"историји васпитања. истока. У источне народе долазе :

на голих правила,

| о

4'

УУ (КА

У БЕОГРАДУ |: ЈУЛА 1884.

И

ТОДИНА ПР

МИ ИЕ Пт

КОЊЕ а УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

„ВААСВИК И ИЗДАВАЛА ,„УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

_ ИЗЛАЗИ ТРИПУТ МЕСЕЧНО ; 1. 10. 20. Цена је листу

ЗА ТРИ МЕСЕЦА 2.50 дин. А ЗА ПРЕТИЛАТНИКЕ из ГОДИШЊЕ.

СТРАНИХ ЗЕМАЉА — 5 ФОР.

: ЗА годину 1034 по 5 дин.

Удружење је спога Учнтељ је душа школи

Па ТИЛАТА СЕ ШАЉЕ >РЕДАКЦИОНОМ ОДБОРУ» У Београду. Рукописи све ШАЉУ — у ПЛАЋЕНИМ ПИСМИМА — уРЕДНИШТВУ «Учитељ,» Добрачина

· улица бр. 34.

Рукописи СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

Начело саморадње у настави и њен историјски развитан.

о

(ов Р ШЕЋА к).

ТУ. Како стоји начело саморадње у Да почнемо од Китајци, Персијанци, Мисирци и Индијанци. Код свију источних народа човек се сматрао као објекат — предмет, који се васпитава или за касту, или за по-

__родицу или бога и т.д. Васлитна цељ

није тражена у самом човеку, већ ван _њега. Ова је се цељ постизала самом наставом, која је према дељи и удешавана. _ Сама настава била је сувопа арна, пубез тумачења са-

_држине — слепо веровање — те према

томе није могло бити никакве (%) саморадње, а то би се косило, да је

није развијао већ ограничавао.

ЊУ А

|

било, са најглавнијом цељи — ваститањем човека као предмета. У опште: Човек се развијао, не слободно и _самостално , већ под притиском, те се Овако је васпитање готово било и код других старих народа: Грка, Римљана и Евреја. И код ових народа човек се васпитавао ; за државу, бога и т.д., а где је год васпитна цељ ван човека који се васпита, ту не може бити говора о некаком слободном и самосталном раду; јер овај мора чепрестано да подражава несвесно туђем мишљеву, да се управља по туђим саветима, како би испао оно за што је намењен.

Човек је у незнабоштву вредео оно-

1 Ово је нетачно. Уред: