Учитељ

325

па смо учинили своје; учинили смо

|и оће ли то бити, то оставимо тамној

оно што треба. Оће ли то бити до- и пејасној будућности, у којој нећемо

вољно, да се свет просвети и усрећи,

командовати ми .... ј

18. и 39. члан закона о основним школама.

о

У неколико бројева „Учитеља“ (од 14—19) прокритиковао је — Мих. Ма — у неколико закон о основним школама, а не дотакнув се ова два члана , који нам се чине непрактични у примењивању. Бије нам намера да пишемо критиву на критику, нити хоћемо да критикујемо у опће школски закон ; но сматрамо за своју дужност да изнесемо у чему су непрактична ова два члана.

Чл. 18. прописује се казна за оне, који се не би покорили налогу кметова, даље прописује се казна за кметове и преседника школског одбора за неизвршење одлука шк. одбора. Овде су побркани појмови између: преседника школског одбора, главног кмета или преседника суда опћинског и кме това помоћника. Ми овај члан разумемо овако: рецимо, школа је у П. а ту је и преседник опћинског суда опћине П. Политичну и школску опћину чини П. још са селима К. и Л., у којима има по један кмет — помоћник —, које преседник целе ошћиве П. К. Л. може да казни са по 9—15 дин. за неизвршење одлуке шк. одбора. Овај се члан бар мора овако разумети. И, кад се овако разуме, онда питамо, шта ће да се ради онда, ако је школска, опћина састављена , из више политичних опћана, које имају свога преседника — што није мало случајева — '

Хоће ли моћи преседник школског одбора казнити са 9—15 дин. и преседнике осталих опћина, које састављају шке. опћину ' — Ако се рече да може, — онда се одма намеће питање: А ко ће да изврши ту казну — Ево

"једног примера из кога се види како

је илузоран овај члан. Преседник одбора школе НП. пише суду опћине КЕ. па вели: „преседник тамошње опћине кажњен је са 15 динара, извршио одлуку школског одбора од... нека му суд ово саопћи и казну наплати, па је мени пошље“. Ово је пи-

што није

сато још пре месец и по, па још није извршено ; јер се зна да у опћинском суду сву његову радњу руководи његов преседник, па ваљда се не ће наћи ни један преседник толико „лојалан“ да сам над собом изврши казну! А није ваљда ни право да раван равном изриче казну. Можда ће ко рећи: полиција је дужна да то изврши. Нису нам познате све уредбе полицијске, па да можемо одговорити са јест или није; но бал ако у њеним уредбама где год стоји да је дужна, опет ће с тим да иде мучно, јер, полиција, која је и онако претрпана, не ће се „чак дотле спуштати“ да извршује и овакве ствари.

Од преке је потребе да министар просвете објасни овај члан.

39. чланом прописује се казна за