Учитељ

_власнату шубару као дику на глави, Но овца, која има дугу вуну, уједно је и најбоља међу овцама. Домаћину је жао да је закоље, али је други већ бацио око на њу,и вреба прилику да је украде. И ако је сада, при свој опрезности домаћиновој и псећој, украде, и још при потери и истрази општинскога суда сакрије, — е то је јунаштво! Онда је, као што опи веле, војник. 'То је оно, што сам ја рекао. И ови људи, и ако су Власи, знају шта је добро, а шта зло. И код њих има судова, опет од њих, који за крађу казне. Но има негде, где је крађа код њих редовна. Украети овцу за шубару, није велика ствар; али су грозне последице навике те. Украсти род с дрвета није толико казнимо. Ове, а и сваке године, кад воће мало роди, мора се на 15—30 дана пре зрења брати, да се само не покраде.

Каже се још, да сам за дрхтањеин плашњу , бежање од школе и плач у њој, грдио претходника. 10 не стоји нигде у мојим писмима. Годину дана пре мене ова школа није имала учитеља. Још пре тога била је једна госпођица, којој и ја иг. Н. морамо признати да је способна. Ја сам у + броју казао, да је дрктање, плач и др. „шбследица васпитања“. Г. Н. је ваљда мислио да сам ја ту разумевао моју претходницу или ког претходника. Не. Овде сам подразумевао домаће васпитање. А што се баца кривица на ме, да ја ружим значај „учитељске школе“ и да са мојим писањем каљам све њене ученике, а садање учитеље, и то је изречено од ока.

Што у јасним бојама црта тесно-

грудост г. Нетшића то је, што он каже: „предлажете неке измене као какав скупштинар, и буди те Бог с нама“. Изгледа, по логици г. Н., да се само народни посланици скупштинари — смеју упуштати у предлагања. Велики реформатори по развим струкама нису посланици, па ипак предлажу, и прима им се. Па и ја као једно парче просвете, рекао сам једну, па ма и не била баш тако мудра. Лекар, кога он често потрже, мора најпре упитати болесника шта га боли, опипати му било, и онда према јачини и каквоћи болести приписати му лек. Законодавци као и реформатори морају се уверити шта треба једној установи ако је нова, а шта не достаје ако је стара, којим се начином може најбоље дотерати и т. д. па кад се на лицу места увере од сведока — у просвети од учитеља - о свему, онда се кроји овако или онако. Ја, као главна чињеница у мојој школи, имао сам права, а и од сада имам, не као народни посланик, него као школски радник, који познаје живот школин, да предловим , да се у њој учине неке измене, и то не ради своје личне користи, већ ради оних који су ми поверени. да овим се одма вели: „хоћете да се овај стари начин школовања — у овом крају — сруши па нови подигне“. Заиста ; ја тражим да се иде упоредо с напретком; желим да буде нешто боље и корисније, а не тек да се зове да у селу има школа, а писмености бар у грађана ни трага. Зар да се у школи проведе толико година па узалуд. Али ко је томе крив % — Зацело | досадање уређење школа (%), а и сами