Учитељ

ства просвете. учитељи су дужни сва-

ког месеца бележити владање сваког ђака. Кака смисла има то за децу осн. шк. ја не знам. Тако често неоцењује се владање ни ђака великих школа, · који су у стању и приликама, да чине веће и више неморалних дела. Учитељ, који води добро надзор над својим ђацима, зна увек, каког му је владања који ђак, па макар, погрешке поједине и не бележио у протокол за казне, и с тога довољно је да се један пут владање оцењује у години.

Каква су та неморална дела ђака осн. шк. која треба оцењивати сваког месеца % То су мале крађе, лаже и непристојност. Који год учитељ довољно обраћа павњу за васпитну страну наставе, колико то она по својој важности заслужује, — неће имати у својој школи таких ђака (%). Шек ми се не упшше у хвалисање ово што ћу рећи: ја сам учитељ две год.; 1 год. имао сам 42 ђака, а ове (1) год. имам 50 ћака, и за све то време у мојој школи нисам имао ни један случај крађе, а то је посљедица доброг престављања крађе; лаже имао сам сасвим ретко, непристојности у говору има по највише, али опет нема много, и то што је, све је донесено из околине (људи) којом су деца окружена; по 10—12 сати слуша дете на сокаку па ин у кући најскаредније изразе, па то после не одбацује лако, стари људи „паметни“, па опет не пазе шта, где и пред ким што говоре. Где год ђак зна, да га за учињену своју погрешку не чека нечовечно шамарисање, бој и вучење за уши, него савет и блага казна, — неће слатати, ето га једно срество за лечење, те несрећне мане, — лагања.

вз

Треба ли немир узимати, као рђаво дело у одцењивању владања •' Кад покажем за што је неки ђак немиран изрећи ће се пресуда, "Ђаци су највише немирни због тотај што их не занима предавање, па траже занимање на другој страни, чим "добије прилику ва те: и што се — пошто изради задатак и иначе разговара с околним друштвом. За оба ова узрока немира није крив ђак, јер га спољне прилике нагоне на, _ то, и за то грехота га је казнити. за туђу кривицу, а мора се. Није ђак крив што му је така природа : да тражи занимање — забаве, умне хране, што му је дух окретан, живостан несташан ; баш за то и јесте педагогија, да покаже својства дечија, и начин како да се та својства обрну на добра, па онда поступати како она вели. Но ко је крив за ђачки немирлук! За

"онај први узров крив је учитељ, што

не уме баш и предавањем, осим осталога, да задобије пажњу и послушност својих ђака; а за онај други узрок крив је наставни распоред, план, и програм, и само уређење наших осн. школа ; распоред, план и програм криви ву што нису удешени, као што треба, а уређење криво је поред осталог и за то, што је из школе избило све књижице (%) па ђак кад изради свој задатак нема шта друго да ради, него мора да се разговара, или да ради нешто чему није време; читанка му омрзнула, читао је више пута па зна шта, има у њој, сад му треба нешто ново а то му се не да, а с врло великом коришћу у таким случајевима могле би послужити књиге: историја Срба од М. Јовића (ва ТУ. р. и Биографије живописи од Јок. Марковића (ва ЈП.