Учитељ

400

лера. (сћојега тотђиг) и спородична колеа (сћојега позета5). Разлика. је у томе, што се прва шири нечувеном брзином на све стране и опаснија је млого, а друга се више ограничи на извесна места и пије тако брза. Кад се лане беше појавила колера у Мисиру. Јевропа се била прилично забринула и предузела је све мере на граници, да се зараза не пренесе овамо. И одиста је успела у томе. Сем неких мањих случајева у јужној Русији, она се сасвим ограничила на стари свет.

Но колико се више Јевропа уплашила, кад се овога пролећа појави колера у јужној Француској! Прво питање беше: да ли је то колера азћска или спородична 2 И на то се питање канда и до данас није одговорило подсигурно. Докле лекари м“р-

сељски и тулонски тврде да је то месна

колера, дотле цео свет други држи да је то азћска колера. Најслављенији лекари Француски и немачки (Ког и Виржов) взразили су се у том смислу, и тако су и своје владе известиди. Према томе одговору све владе свих јевролских држава предузеле су најенергичније све нужне мере, да се ова зараза ограничи само на места на којима се и појавила Одма су затворени сви путови и сваки сношај са зараженим местима, те нити је хо ив њих излазио пити је ко у њих ишао. И докле је у Марсељу и Тулону по 10, 15, 20, 80, 40 па п 70 и 80 дневно умирало од колере, лотле у најближим местима није бивало ни по једног случаја Из тога се види. колико вреди енергично старање ионои мало познавање колере, да се она преноси на стварима и људима.

Но ма колико да се затворе дотична, заражена, места, опет се никако не може бити сигурно, да она ма којим начином не пређе и у друга места, кад је већ у комшилуку. За то су се све јевропске државе постарале, да, поред затварања граница н дезинфековања ствари што долазе отуд, још отклоне и све оне услове, који могу бити повољни за њено ширење. То је, у глав-

Одтововни уредник Драг, Топлица учитељ

| номе, нечистоћа. Нечистоћа тела, нечистоћа _

одела, нечистоћа стана, и нечистоћа окодине. Даље мала пажња на рану и пића. Наредбе санитетске и полицћске чињене су у овом смислу ; издавале су се књигеин новине доносиле упуства што и како да се чини, те да се она не рашири. Целу је Јевропу кретала ова брита. Ове се чистило. и требило од ђубрета, и, гле више, где

| мање, завела барем релативно највећа чи-

стоћа, и један шаљивџија је добро рекао: да је колера добро дошла, „да уреди и очисти свет.“ И одиста, да је већа честоћа, владала у Француској у зараженим местима, и да се већа пажња обраћала сношају и мешавини с Азијом и местима где н данас бесни колера у највећем јеку, колера се не би појавила ви у Тулону и Марсељу. и данас не би скоро половина становништва, тих вароши лежала у гробљу а друга половина, тужна, жалила је по улицама и празним кућама ...

Дакле више нема опе опасности, која је претила Јевропи пре месец два дана, јер се колера и у поменутим местима, свела, на, вајмању меру, али је добра смотреност, и, и лаље одржавање чистоће у свему и на све стране, колико се год може више.

Нов лист. У Беловару у Хрватској почео је излазити један нов школски лиси „Тумач“. Излазиће два пут месечно и стаје 4. фор. годишње. Други број доноси ову садржину : Што ће речи одгајати 2 -- Читање у школи. — Писање. — Необични појави у развитку деце, — О магнету. Положај и делокруг меснога и нижега градскога школскога одбора. — Питања др. Е. Крауза. —

„Просветни Гласник“. Од почетка ове школске године почеће опет да излази лист министарства, просвете и црк. послова „Пр. Гласник“. Тако ће просвета опет добити свој орган из кога ће људи, који њој припадају сазнавати сву радњу и све измене у просвети, и имати прилике за лакше публицирање својих писмених радова.

—- —ф—е

КРАЉЕВСКО-ОРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА