Учитељ
410
вор или управо то је њихов говор који је врло неразвијен. Ти се гласови недају написати пошто ми неупотребљујемо ни јелан од тих гласова а и кад би се дади опет бих се слабо користили пошто један и исти глас поред више и разног мицања
| тела има друго и друго значење. Тако има
неки гласови који значе да им опасност | стоји на прагу и помоћу тога, гласа, разуму | да им ваља бежати — нли мати кад зове | своје младе и др.
| ! (НАСТАВИЋЕ СЕ).
Два предавања из Историје Срба.
(у Ш. РАЗРЕДУ).
(01В РЕКЕ Т АЈЕЈ.
Устанак на Турке под Карађорђем 1804. год.
Ђорђе Петровић родио се у селу Вишевцима, округа крагујевачког (год. 1752). Оцу његовом било је име Петроније а матери Марица. Родитељи Карађорђеви били су побожни и поштени, али су са свим сиротни били.
Прича се, да је оне ноћи, кад је се Карађорђе родио, заноћио у кући његовог оца један Турчин. У поноћи снио је Турчин да га као лаф шапама вата и да га дави. У истом том часу, кад је Турчин сањао, родио се Ђорђе и заплакао. Од тога плача Турчин се тргао и разбудио; дигао се и на поље истрчао, мислећи да је свануло; јер се добро видело. Изишав на поље видео је да се још није свануло, већ угледао је на небу једну велику дугу од које је се светлило! Он се од дуге доста уплаши па се брже врати у кућу. Мајка је дете већ окупала и повила. Турчин је питао какво је родила 2 — Мушко одговорила, мајка! — Онда јој Турчин честита сина, и дарује га дукатом рекавши : „Вала млада, тај твој син биће велики човек и јунак, и завлада ће многим земљама“, па јој исприча шта је сањао !
После тога дете је расло док није порасло велики човек.
Напомепуо сам вам мало пре да су његови родитељи били пука сиротиња ; нигде ништа нису имали. Надничили су те се
издржавали. Свог сина Ђорђа давали су да служи као слуга код другога. Он је чувао свиње и другу стоку. Веле, да је волео да гради пуцаљке и пуцајући из њих и чувајући етоку, правио је и преслице и друге ствари од дрвета.
Служећи тако одрастао је велики момак, иу тој служби он је стекао неколико свиња и мало пара за које је купио два пиштоља, па је после своје свиње чувао.
Један пут се одоцнио чувајући стоку, те је по мраку кући дошао. Кад је стигао до куће чује неки разговор у кући — позна да. има странаца, нехте улазити у кућу са оружјем (јер су морали Срби крити оружје од Турака), него остави пиштоље у другој згради, па је онда у кућу ушао. Кад тамо два Турчина свратила на конак. Карађорђе им назове бога, поздрави се са њима па седне.
Чим је сео одма један Турчин упита његову матер „ко ти је овор“ — „То је | мој син“ рекла је мајка. Онда Турчин каже: „море газларице ! овај је твој син прави хајдук“ — „Није ага душе ми, мој је син права царева раја“. Ово Карађорђа јако наљути па одма изазове матер на поље и | каже јој: „Подај мати деци нека вечерају, па их води у ижину (вајат) нека спавају, ја ћу ове Турке да помлатим што ме назваше хајдуком“. Мајка учини како јој син рекао. Карађорђе узме своје пиштоље , мете их за појас, па се врати у кућу и седне опет онде где је мало пре седео. Тада су Тур-