Учитељ

412

Ман

га места по Србији, одузму: Крагујевац, Ваљево, Шабац па опколе и сам Београд. Цар је чуо за овај устанак и радовао му је се; јер Дахије ни њега нису хтели да, слушају. Мислио је да ће Срби мировати ако се Дахије уклоне, ва то заповеди 60санском везиру Бећир-паши, да уђе с војском у Србију те да уклони Дахије и Србе умири.

Бећир--паша, дође у Србију, кога Срби лепо дочекају. Он се намести с војском код Београда (на Врачару). Дахије кад чују да је Бећир дошао и да лепо са Србима. поступа, поплаше се млого; видоше да су пропале, па једне ноћи седну у чамац и са својим благом побегну низ Дунав у град Ада-Кале — (Фетислам), Чим чује Бећир да су оне побегле, почне говорити Карађорђу да каже Србима да иду кући да раде. Карађорђе му на ово рекне: „Срби не могу ићи кући док су Дахије живе, јер ко ће знати то, да се оне опет не врате“, и затражи Дахијске главе. Бећир је морао пристати и напише писмо управитељу града. да изда Србима Дахије. Карађорђе узме писмо па пошље неког Миленка Стојковића са оружаним људима у град да побију Дахије. Управитељ града пусти их, те Дахије побију и донесу главе у Београд.

Бећир је сад мислио да ће Срби наснигурно отићи кућама кад је Дахија нестало. Алп Орбима није лако било сада напустити оволике заузете земље и опет савити врат у ропски јарам. Он им рекне, сада се немате кога бојати, него сваки нека иде кући. На ово Карађорђе рекне: „Истина је, да су они четворица мртви, али могу други грђи доћи па тешко народу. Ми ћемо и даље бити верна раја цару само оћемо да имамо једног старешину Србина; друго тражимо да се по селима поставе кнезови наши људи, који ће купити порез и давати га преко свог старешине београдском паши; треће, да Турци не смеду живети по селима него по варошима, четврто, да Турци не смеду отимати Србима као до сада што буду донели на пијад за продају, него да плаћају, и Т. Д.

Бећђир је морао пристати и на ово што су Срби захтевали; направе уговор који однесу српски посланици у Цариград цару

| да га одобри.

Кад су стигли српски посланици и поднели цару уговор на одобрење, цар се џаљути на Србе, па заповеди да се посланици баце у тамницу, а нишком паши Афису нареди да иде у Србију с војском и Србе разоружа и умири. За ово не би ништа Срби знали да није један посланик (Стеван Живковић) некако умакао отуда; дотрчао и Карађорђу казао, шта је цар са њима учинио, и шта је нишком паши заповедио. Карађорђе брже скупи војску и дочека пашу код Ћуприје, где се побију код села Иванковца (близу Ћуприје) тако жестоко да Турци пострадају. Афиспаша буде рањен и видећи своју пропаст побегне натраг у Ниш, где после три дана цркне. Ова борба код Иванковца била је 505 год. Тада су Срби одузели још неке вароши као : Ужице, Краљево и Смедерево.

Од овог времена били су се Срби са царском војском све до 1813 год. Срби су се јуначки бориди и на многим местима сјајне битке добили. Године 1813 навале с великом силом Турци и поново одузму Србију. Све српске старешине па и Карађорђе пребегну у Аустрију, само остане од војвода са народом у Србији Милош Обреновић. Други устанак дигао је после две године — дакле 1815 год. Милош Обреновић и за кратко време очистио је млога села и вароши од Турака и постао Српски књаз. да ово време Карађорђе је био у Русији и Влашкој, па кад је чуо да су Срби поново устали на оружје, дође 1317 год. да помогне Србима. Београдски паша чуо је да је он у смедеревском округу, код кума, Вујице Вулићевића, па заповеди да се Карађорђе одма уклони из Србије, да се не би десио неки неред због њега, Милош нареди Вујици да му каже да се склони, који и изврши наредбу. Карађорђе није хтео да иде; шта више није хтео да чује за ту наредбу. Опет се заповеди да иде или да