Учитељ

% 415

Како зовемо све ове именицер — За штор Кажи ми ти име неке животиње !

тидце !

рибе! ит. д.

з » > У з з У » " з Какве су све ове речир — За што Какве су то именице — За штог —

Нађите чланак: „Не бежи од школе“. Читај ти Стојане! Нађи сад ту све име-

Какве су све ове речиг — да што су имен. 2 — Видимо ли ми то што оне показују > — Е сад запамтите да се све ове именице зову невидљиве (мислене) за то што показују нечије име и ми то неможемо никад да видимо.

Какве су ово именицер — да што су невидљивер —

Које су видљиве именице 2

нице! Бог — 30 — живот — време — | (0. невилвине 5, 2 година и т. д. — Какве су ово речи» (Имен.). Које речи зовемо именицама 2 да што -— А видимо ли ми то што оне Колико бројева има код именица» показују; — Је си ли видео ти кад год | Који сур — Кад именице стоје у једнини 2 Бога 2 — А злор — ивотр — А кад у множини Колико родова има,

Дед ти кажи другу неку именицу која | код именица» Који суг — По чему поће казати име нечега што ми никад не | знајемо кад је именица мушког рода 2 можемо да видимо! — Радобст — жалост | Жеенског > — Средњег2 — Како смо по— срећа — старост — младост — нево- | делили именице > (Видљиве и невидљиве). ља — воља — жеља — тежња — не- | Које су,именице видљиве» — Невидљиве срећа — ит. лд. | За МИЉКО

пиона рнОс-—

Ситни.

Нов уредник. Г. Ј. Миодраговић постао је уредник дечијега листа „Српчета“.

О положају жена у друштву. Једна чувена списатељица Француска у Цириху држала је ту скоро једно предавање о положају женскиња у кућин у друштву, па је у главноме дошла до овога закључка: да жене нетреба да теже ни за чим више, но да буду верне другарице и потпоре својим мужевима. чЊенино највеће право, вели, то су њене дужности. Највећи понос и накит њен јесте венчани прстен, а најбоље оружије у свему: стрпљивост и љупкост, којим привлачи свога друга себи и кући.

У Аурналу „де Деба“ пише Француски академик Франк о опасностима новога начина девојачкога васпитања, те вели између осталога:

„Пошто сам говорио о јавним и слободним заводима за наставу мушке младежи,

што да не кажем коју и о новим заводима, девојачким 2 Г. Босир (Веамазте) занима, се њима у својој књизи и као главну ману овим новим заводима замера, што ће од њих да се начине неки интернати. Г. Босир има право, ако ово замера ; јер ако има да се толики, већином врло основни разлози наведу против мушких интерната, да што ће се тек моћи рећи о тим гомилама девојачким, које ће да потрпају као у касарну, те да их потчине војничкоме зашпту2г Тим начином неће се оне моћи спремити за задатак, који их чека, за жене, матере и домаћице.

„Што се мене тиче, ја се због девојачких завода бацам у бригу ради другог разлога. Мене ужасавају њихови програми. Ко види природу и количину предмета у њима, тај мора питати, да ли има много људи, па и најученијих, и самих академика и професора, који би могли похвалити се, да су их савладалиг Елем притиснуте физиком, кемијом, астрономијом,