Учитељ

407

непроменљивог од дана кад га је створио“ као какав светац стоји на сред пустиње и у облаке се уздигао. Куд год оком погледиш нигде ливаде, нигде шуме, нигде жуборећег поток, или водопад, нигде колебице ни села: Још кад не би ветрови олује и громови своје ричуће гласове развијали, од ко-

| јих је неописан ужас и који овде по | више дана трају док из тог склопље| ног места излаз нађу. То би овде била, | такова тишина, какве нигде више на

| | земљи не би било. ПРЕВЕЛА

| ЈГ. еп.

УЧИТЕЉИЦА.

она

· Материјал из Јестаственице за предавање у осн. школи.

О мајмунима.

Мајмуни по својим особинама јако се разликују од осталих животиња, Мајмуни, су налик на човека, те се с тога и мећу у први разред сисаваца.

По величини тела доста се разликују, и међу собом, и по томе их има врло много врста. Једни су крупнији а други ситнији; неки су троми а по неки вижљави. Нека, врста има снажне удове а нека слабе. Тако исто неки имају дуг а неки кратак реп, а има, их и без репа. Неки су покривени густом длаком а други ретком и кратком длаком. Боје су тамне, а могу бити и јасне: боја голих удова одвећ је јасна.

По своме унутрашњем еклопу разликују се већма него по спољашности. Скелет им се састоји из 12—16 грудних обртања; 4—6 обртња бока; 2—5 крсних обртања, и 8—88 репни обртања ; клучна кост им је врло јака. Предњи удови су доста 0одлубљена и јако покретљиви, Имају и на ногама и рукама по 4 прста са 1 палцем. који је одељен од ових. Чело им је доста назад утињено; очи леже напред у доста дубокој очној дупљи ; зубе имају таке исте као и човек, + секутића, 2 очњака, који су често налик на очњаке грабљивих животиња, и по десет кутњака у свакој вилици,и они својим органом за пуштања гласа, не могу да говоре, али ипак могу јако да се деру што врло непријатан утисак учини на слушаоце. Код многих је доња

вилица истиснута напред а горња потиснута натраг.

Неки називају мајмуне и четвороруцима, но донашња наука опровргла је овој назив тиме, што би и човек по томе морао бити четворорук или пак мајмун се мора назвати дворук као и човек, јер посматрајући и и сравњујући човечију руку с мајмунском, а тако исто мајмунску ногу са човечијом, уверило се, да су једног истог склопа. Руке и ноге до длана и стопале, покривене су длакама а дланови и стопала су гола. Но покрај свега тога мајмуни се у многоме разликују од човека.

Окен описује једнакост мајмуна са људима овако: Мајмуни су налик на људе у свима њиховим рђавим странама. Они су пакосни, лукави, крадљиви и безобразни. Поучљиви су доста, брво науче по неке занимљивије игре али ако их чешће не опетују брзо и забораве; непослушни су. У ошште се мора рећи за њих да слабо имају коју добру страну а још мање да могу у чему год људима користити.

Што се тиче међусобног живљења, ту су врло сложни и један према другом доста поверљиви особито кад су нападнута од каквог непријтеља. Једна као добра страна може им се приписати, што јако пазе на своје младе и што су милбстиви према слабима и болеснима, што се ретко може опазити код других животиња, као што