Учитељ

по

шицима и зубима, а кад је у великој опасности одвали какву подебелу грану и њоме се брани. те:

«ћенка је врло одана својим младима и ако је младо тако мало да се неможе још спасти од непријатеља бегством, а овај је већ близу па опасношћу прети, оно се попне својој матери на леђа и ова гтледи да се што пре испред њега удали.

Ево шта прича Ду-Каилу о једном младом горили: Једном ми црнци допеше собом младог горилу, ја вам не могу описати ту радост која ме је том приликом обузела. Баш сам за време мога бавлења пио Африци многе муке претрпио, али сам овом приликом све заборавио кад сам угледао ово мајмунче. Горилче ово беше од прилике 2—8 године старо, 0:75 м. високо, али јако длаком обрасло. Ловци моји ухватише га у земљи између Рамбо и предгорја Снт, Катарине. По њиховом казивању, а њих је петорица било, који су ишли кроз шуму и то мпрно неодавајући ни гласка од себе, чују један глас, кога су тумачили као да је позив мајмунице своме младоме управљен и договоре се да се обрну оној страни одакле им тај глас долази. Са оружјем у руци упуте се напред у дубљину шуме. Они су знали да је мати ту негде у близини ил држаху да и опасан мужак није морао много даље бити од ње. Али ипак закључише да све на куцку метну а само младог горилу да ухвате. После кратког времена опазе они младо, где се на неколико корачаја удаљено од своје мајке, игра, седећи и забављајући се јагодама. Моји ловци одма се приправе са оружјем и како спазише матер опале своје пушке и са првим метком ју убију. Младо се поплаши од пудњаве, прискочи својој мајци и обгрли ју. Ловци одма похитају тамо, али кад младо опази своје противнике остави матер и одпужа се на једно дрво, где седе на грану и поче ужасно да урдиче. Ловци ни најмање неуплашивши се од дреке мајмунчета, да би им могао

каква, квара нанети, брзо подсеку дрво, и |

оно падне заједно са горилчетом, они одма са раширеним хаљинама појуре њему, да

,

га покрију како би га што лакше ухватити могли. Врло су велике муке имали док су га ухватили и напослетку само тако га могоше савладати, кад му врат метуше у дрвене рашље и тиме га земљи притиснуше, да се неби могао тако јако отимати. Кад га тако са великом муком донеше дома, ту сам опазио како је ова дрвена, виљушка већ у пола сломљена била. Одма дам направити један јак кавез за њега од бамбуса. — Ово беше млад мужак који још сам за себе осим својих родитеља не би могао опстати, али је ипак био врло снажан. Лице и руке беху му црне. Очи му још не беху тако упале као код маторих. Прса и трбух још танки; мишице са подужом длаком покривене. Длака му је угасито црвено мрке боје а по гдекојим местима са. свим црне боје. Горња вилица беше покривена са кратком длаком а доња са мало подужом брадом. Пошто се кавез направи ми га сретно у њега стрпамо, потом му се приближим с поља да му неколико ласкавих речи изкажем. Он стајаше у једном углу и кад му се ја приближих продере се и скочи јако на мене. У који се мах и ја отргнем од кавеза, премда ме је шчепао мало за чакшире и раздерао их; потом се опет обрне и оде на своје старо место. То ме је научило да други пут пажљивији будем, премда сам се ипак зато надао да ћу га моћи припитомити. Прва ми је брига била да га понудим са храном; ја му пружих јагода и воде, али нити је хтео јести ни пити и ако сам се ја мало даље од кавеза налазио. Другог дана беше јос тако сам га назвао — још дивљачнији од првог, на сваког је пасртао само ко би се усудио стати пред његов кавез и да му је могуће било све би нас раскинуо. Донео сам му пизенгово" дишћа и тада сам опазио да је од истог само неке делове јео. Трећег дана беше још гори, дерао се непрестано на сваког и тада би се или увукао у свој угао или би пробао да пасрне на оног који га гледа. Четврти дан | беше сретан, пошто је два бамбусова шта| ца од кавеза одкинуо и ослободио се роб-