Учитељ

ног рада напуштају, као ито то показује број „рукоположених“ свештеника ове године.

Не бисмо никако желели да читаоци због овога окривљују ма кога, па ни саму државу. Држава је већ самим законом учинила неке олакшице у овом погледу и оставила одушке, да се могу Има више узрока, који сметају да се стклони ова,

и веће олакшице чинити.

велика сметња напретку наставе. На првом месту долази рђав састав политичких и школских општина. На другом месту долази рђаво разумевање појединих школсвих општина о вредности хигијенски и педагошњи добро удешених школа. Многе ошитине, поред свега онога што се вели, да паш народ радо даје на просвету, сматрају зидање пространих и удесних школа као огроман кулук и намет, а тако сматрају и само давање деце у школу. Они опет, који живе у средини народа, и који би га најбоље у томе обавестити могли, или ћуте или одводе народ у политички вртлог, у коме он о оваким стварима ништа и не мисли. На трећем месту долазе изукрштани интереси појединих општина и њихо_вих преставника ит. д. А кад нема пространих и удесних школа, са довољним бројем деце, онда пе може бити ни разговора о такој подели разреда, да један наставник ради у једноме или највише у два разреда. И тако излази, да смо у многоме сви криви, што не отклањамо тај велики узрок, који зауставља точак напретка у настави. Питање је само како ће се зло отклонити % У овом малом чланчићу није то лако пзложити све до ситница. Али ми ћемо бар изнети оно, што нам

436

се чини да је за овај мах најпотребније казати.

ШЕрво. Учитељи, свештеници и сви они, који су позвани, да раде на народном бољитку, треба најживље да настану да народ обавесте о потреби великих и хигијенских удеснох школсвих зграда. Само у великим и пространим школским зградама моћи ће се искупити вели: број ђака и централна просветна власт има ће могућности да раздваја разреде на више наставника. Тим начином олакшава се и постаје слађи живот и самим наставницима, који живе у друштву, а напредак у настави извеснији је куд и камо. Истина народу се не може ова велика потреба доказати за дан, два три, већ једва за годину две, три. (О тога кад се наиђе на пепристанак, неодобравање, не треба одустати од обавештавања , већ га треба продужити све даље и даље, само мирно, разложито ноу зтодним приликама.

„Друго. По нашем закогу о основнам школама, настава у основној школи обавезна је за оне, који се у школу узму. То се зове принудно школовање. Такав начин школовања не само да није противу народних интереса (наравно кад се мисли на будућност народа) већ на против у интересу је народном. Али кад је држава нашла за потребно да у интересу народном узаколи принудно школовање, онда је неопходно нужно, да се она постара и за добре школске зграде, у којима ће се школовати омладина, коју она приморава да иде у школу. Нама се чини да је то врло јасно, да држава треба са свом енергијом да настане, да се грађани појединих школских општина