Учитељ

498

појмове, као онај дечко о склопу топа,

који је на питање свога друга: „Како |

се прави пушка“ одговорио: „Врло лако, узме се дугачка пробушена, гвоздена цев, ужљеби се и усади у дрво и пушка је готова“. — Али, вад би тражили од тих педагога, да нам покажу те васпитне елементе, који још не достају у нашој настави, они би се исто онако нашли у забуни, као и онај дечко, кад је друг тражио да му каже, како се та дугачка шипка прдбуши и ужљеби. Шала на страну ! Васпитни елеменат може се у неколико упорелити са том дугачком рупом или каналом пушчаним; јер као што се без тога канала не може пушка ни замнелити, тако се и без васпитног елемента не може замислити ни настава, што би без истог настава била не настава, но механичко дресирање, којим се одузима свако право школи да се она зове васпитни завод. А да би се о томе још боље уверили, треба само боље погледати на. узајам_не односе васпитања и наставе. Васпитање се може изказати у три разне Форме или облика а на име: прва се од тих Форама почне примењивати детету чим се роди, и ту Форму васпи-

тања можемо назвати неговање и ста- |

рање о детету; а под тим се не разуме само хранење детета здравом храном, купање и у опште вођење бриге о његовом физичком добром стању; но м вођење бриге о првом душевном развићу детета, т.ј. да се одвлања од њега све оно, што би могло стати на пут утицају душевном на развиће спољних чула. За првом формом васпитања иде одма друга. Ту форму: Не умем другче назвати до упутство. Њом

се даје поступцима детињим надлежан правац и образује у њему добре на-

_вике. И најзад, за тим двема формама

мало по мало долази и трећа, — чење; но прве две остају надмоћније, све дотле, док се у детету не пробуди потреба да сазна узроке својих поступака ; Т. ј. за што ово баш овако мора бити, а не другче, за што ово треба овако радити а не другче и што друго и т. д. И тек тада обучавање улави у своја права и доводи дете сазнању онога, што је до сада радило без знања, а дужно је било и морало је радити или не радити по заповести и наређењу старијих. Обучавање мало по мало уноси и пресељава вољу детету унутра у дете, која је до тада била тако рећи ван детета, развија његову мисаону способност, и припомаже образовању убеђења. И школа је дужна да узме на себе бригу, да поменутем начином ради и утиче на дете посредством наставе. Прве две Форме, које су са успехом примењаване само у породици, и које сад већ уступају место трећој, разуме се да не треба на један-пут да престану, јер се њихна задаћа само онда свршава, кад ђак помоћу учења дође до самосвести.

Из свега до сада казаног, види се: 1., да се школа не може обићи без домаћег васпитања, 2., да се од ње не може очекивати задовољавајући резудтат, ако се деца, која у њу долазе нису користила, или су се рђаво користила првим Формама васпитања, 8., да она квари пређашње васпитање, ако у настави не обраћа пажњу на своју обавезу, и ради само на памет ђачку, приопштавајући им наставни материјал готов. Ето какву улогу има