Учитељ

између наших вођа поче да лупа бамбусовим трекама Урођеници — са Јаве рекоше нам да се добује ради мајмуна. И заиста тек што је неко време дотични добовао са свију страна почеше се мајмуни амо скупљати; дотрчаше амо стотинама, великих и малих, старих и младих # матере са својим младима који су им се на леђа успужали, који се ни најмање неплашише нас него слободно ходише око нас као да смо заједно одрасла. Они беху тако слободни односно безобразни да су све оно што смо донели, пиринча, и других поклона, нами из руку узимали. Без икаквог устручавања узимаше корпе од урођеника и отвараше да виде шта имау нутри. Кад се ми ту тако с њима позабависмо и пођосмо натраг тада се и они опет разиђу по свој шуми. —

Оне мајмуне што ми тако често видимо у нашим крајевима где их донесе то су већином макаки.

Храна му је у слободи као и других мајмуна, воће, лишће, пупе, цветови и др. а у робству привикне се на сваку храну. Врло је халапљив и облапоран. Младо врло радо пије млека а матори волу јако хлеба удробљена у млеку иначе науче и меса. јести.

Ухваћени макаки редовно се плоде ну затвору. енка носи младо седам месеци и кад се окоти врло велику бриту полаже око одгојивања свога чеда.

И макако је доста поучљив и у свима зверињацима он приличну улогу игра. Многи га науче по гдекоим малим вештиницама и тиме тумарајући по свету и себе и њега храпе.

Магот (Масаси5 Тапи) назива се и турским, берберским или обичним мајмуном. Врло га је лако познати, прво што нема репа а друго што му његово доста витко тело стоји на незграпним удовима; покривен је са кратком длаком а са стране дице има подебелу браду. Лице, уши, крајеви и предњих делова су боје црвенкасте. Длака му је црвенкасте боје и то по крајевима а по основи црнкаста. Дужина тела износа 0:75 м.

Магот има врло комичан изглед и да се и он научити мањим шаљивим кома-

има, као обући се, свући се, јашити, поз-

дравити кога скидањем шешира, играти, ухватити какву бачену му ствар а особито орахе, пити из чаше и јести из тањира и друге такве ствари.

Домовина магота је северо-западна АФрика, Мароко, Алжир и Туннс. А налази се и на оазама западно од Египта одакле се у већим количинама у Александрију и Канро донашају. чЊиви у већим друштвима под вођом најстаријег. Доста је бистар и снажан и у случају нужде и једно и друго уме добро да примене на своју корист. Само онда кад се чега боји тада се грозно продере. Кад је љутит, скупља и развлачи боре на челу, зубима од једа шкрипи, ади тако исто и кад је весео опет му се по спољашности и по веселим знацима његова лица може познати.

Храни се оном храном коју и други мајмуни радо употребљују, али једно од најмилији му је јела, шкоршија ; он уме вешто ону отровну жаоку да извади и тада је у медени кус поједе.

Магот је још једини који се и данас налази у Европи као дивљи. Оп се налази међу стенама Гибралтара у малој количини, на које се јако пази од стране државе и није их слободно таманити него се још морају старати за њих и чувати их. И још вико незна у Шпанији да рече да ли су ови остатци од може бити некадањих европских мајмуна или су сам“ ради плођења амо пренешени. — Број тих мајмуна који се налазе у стенама Гибралтара износи једанајст комада.

Европа дакле још није своје мајмуне изгубила. .

Чакма или павијан (Супосерћајиз рогсатав) покривен је са жућкасто-зеленом длаком, на врату има сиво-зелену гриву; лице и уши су му црнкасте; очи су му упаде и мрка погледа. Одрастан износи 0:65 м. — 070 м.

Ова врста мајмуна — павијани — по својеј спољашности доста, је гадна. Глава