Учитељ

им се продужује у подужу на једанпут засечену нушку ; зуби им имају више зверски изглед. Уши су им мале а очи се наЛазе као под каквим сводом, који јако чело представља. Остали су удови кратки ади јаки. Имају реп који је код неких дуг а код неких кратак; неки су обрасли са кратком длаком а неки имају на крају као неку кићанку. Цело им је тело покривено подужом длаком, која је на глави, врату и на предњим и стражњим удовима још дужа. — Налазе се по Африци и Азији и то на оним местима која се граниче са Африком као у Арапској, Јемену, Хидраману и Индији. У Африци им је права домовина. Сваки њен поједини предео има своју засебну врсту павијана. Павијани волу тамо да станују где има млого и високих стена али у равницама и у шумама неналазесе. На дрва се ретко пење пл то само онда кад му је нужда. У стању је попети се на високо брдо које је 3—4 хиљаде метара уздигнуто над морском површином. Врло је чудновато код ове врсте мајмуна што не живе засебно него у великим групама. У једној такој групи надазе се 2—3 хиљаде павијана и тада су зрло опасни по путнике јер тада нису у стању ни стотина људи да их савладају.

Храна им је биљна и најрадије једу, кртоласто биље, траву, купус и разне биљске плодове који се међу бреговима налазе. Због њихове хране коју јако троше и тлаче могу дотичним људима од врло велике штете да буду, а поглавито оним који имају своје винограде међу брдима, јер су у стању кад најбоље почне да напредује да га до последњег листка униште, Када иду у крађу тада прво по више стражара поставе на више страна да пазе, да им неће опасност загрозити с које стране; потом се они разреде по бостану и винограду те ужасном бузином кидају ин чуцају. Како је који што одкинуо, то је бацио иза себе који на то већ спремљен чека, овај трећем, трећи четвртом итд. ДОК га већ неспреме на опредељено место. На, овај начин врло брзо опустоше људима њихову имаовину.

| | |

Врло су вешти пузачи по бреговима а у нужди и по дрвима. Обично ходе на све четир ноге, само се онда успне на две кад је радознао да нешто види, тада се усправи и управи свој погдед на дотичну страну. У свом четвороножном ходу више личи на псе него на остаде мајмуне, пошто нису ни мало лаки ни хитрени него више трунтави. Кад трчи често падне с тога, што се сам заплете па се забатрга. Реп носи мало уздигнут и у полукруг савијен.

Кад се младо павијанче ухвати и почне се учити може много што шта да научи,и у том случају воле оне људе који се око њих налазе, и могу да им на многи начин! користе, али покрај свих тих добри страна, не могу се сравнити са његовим рђавима, због којих је од врло велике штете.

Мандрил (Могпоп таппоп). Као што рекосмо за гуерезу да је по својој спољашности најлепши мајмун, то снда с пуним правом можемо рећи за мандрила да је по свом изгледу најружнији мајмун. А и његове душевне особине ни најмање не устунају његовој спољашности, врло је глуп. Тело му је јако, али тромо, зуби оласни. Голи делови су му боје јасне и немиле. Длака му је при основи црна а даље зелено жућкасте боје; подбрадак му је жуте боје а иза ушију налазе се сивобело пљоште. Предњи и сгражњи удови су црни; нос и унаоколо њега црвене боје, образи плаветни, на темену има накострешен перчин. Величина овога износи од прилике 1 м. а на крај тела има кратки реп у дужини од 0:08 м.

Овај мајмун осим свог правог имена носи на себи у Гвинеји и име шумски ђаво. Његова узана подужа глава приписује му безграничну лакомисленост а потиштено чело је знак да се у његовом мозгу никакви племенити осећаји нерађају; оно више има знаке, грубости, дивљаштва и свирепости. Ухваћен да се и он припитомити и нечему обучити.

Карактеристика је псећи мајмуна та што имају испалу и јачу њушку, мање удове