Учитељ

466

теља“ — на који начин мислимо да се сад могу понајпре добити све потребне књиге за основну школу. Разуме се, наше ће мишлење обазирати на садашњим програмима основних школа. Али ако ови „стални“ програми не буду дуга века — као што се чини —, онда нека се не замери ни нама, што ћемо можда услед другчијих прилика и ми другчије говорити.

Према садашњим школским приликама нашим, ми мислимо да би понајбоље било, да се за ову школску годину не расписује „стечај“ ни за једну књигу за основ. школу. Јер, кад су се наставници служили прошле школ. године различним књигама, и кад суу опште — постигли добар успех, мислимо да би им се могло дозволити да то раде и ове године, пошто и нове ењиге не би могле стићи у току ове школд. године. Само би ваљало — ради постојећих расписа 0 употреби књига — објавити наставницима са којима би се књигама могли послужити ва, ову школ. годину.

Кад би се ово учинило, мислимо да би требало расписати један општи „стечај“ за израду школ. књига, и то под овим условима :

1. да се књижице за децу (поименце које) напишу по наставним програмима ;

д. да се одреди величина књиге у штампаним табацима (и да се најмањи и највећи број табака одреди);

3. да се означи, хоће ли се извесни предмети израдити са сликама и „мапама“ (картама) ма и у најпростијој форми, и

4. да су одреди цена делима примљеним, по штампаним табадцима (најмања и највећа).

Добро би било ако би се означило у „стечају“ и којом методом да се напише која књижица, као и до ког времена, најдаље мора дело да се преда министарству просвете.

Ово су у главноме услови, под којима, би се, по нашем немеродавном мишлењу имао да напише општи стечај за вњиге основ. школе. Имали би јоши других ситнијих услова, који су од мање важности, али њих за сада остављамо. Држимо да нам није потребно објашњаваљи горе наведене (четири) тачке, јер су узроци ваљда јасни. Јасност и одређеност нису, мислимо, никоме од штете, а најмање школи.

Овим би начином писци књижица позативно знали: шта ваља да уђе у шк. вњигу, у коликом обиму и на који начин да се искаже. А чини нам се, да би се — према садашњим приливама — на овај начин најпре подмирила потреба школска и да не би баш много стала (коштала) државу.

Што се тиче самог избора књига, 0 томе мислимо овако: писац би послао дело минист. просвете и то „анонимо“ (без потизса — имена) или под извесним карактеристичном знаком, старајући се да се за тај знак не зна. Министарство би — као што се то обично и ради — послало дело „Просв. Савету“, који би га на сходан начин оценио и према каквоћи одредио му цену (најмању или највећу). Преглед дела ваљало би да изврши комисија бар од три члана, од којих би двојица били стручњаци, а један педагог. Добро би било да сваки од њих 34себно поднесе реферат о делу.