Учитељ

467

Пошто би се дело примило и наградио писац, мислимо да би понајбоље било да се држава стара бар о првом издању дела, ако би на ово пристао и писац. Држимо да за ово није п0требно наводити разлоге.

Као што се у главноме слажемо са предлогом (у 27 бр. „Учитеља“) 0 „слободном писању“ књига, само што ми под слободним писањем не разумемо и слободно растурање књига. Укуси су равлични па би и избори наставнички били врло различни, а можда негде руковођеми и познанством или пријатељством. Неко треба да каже шта је најбоље и шта да се распродаје као школ. књига, а нико ваљда неће мислити, да је он надлежнији од „Шроев. Савета“ п минис. просвете. Поред овога било би још доста и шпекулација, које би више ишло у рачун књижарима и издавачима него писцима, ако држава не би штампала дело. Тек кад би сви наставници били подпуно спремни за свој посао, могао би им се оставити слободан избор књига, којима би се служили у школи, али иначе не.

Да би се дала прилика писцу да своје дело преради према умесној критици, или према сопстввном нахођењу, мислимо да би ваљало уговорити са

писцем, да је држава господар од продатог јој дела докле се не потроши прво уздање. А ако дело и даље остане као школ. књига, онда би требало понова ступшти у преговоре са писцем — или његовим правним наследницима — под којим условима пристаје, да се његово дело прештампа (прерађено или не) у толико и толико комада.

Надамо се да смо у ово неколико низова мисли у главноме исказали: на који начин мислимо да би се понајпре добиле школ. књиге. Каквоћа би књига зависила од правичности и увиђавности „Проев. Савета“, односно чланова оцењивача. Не мислимо да смо у овом чланчићу изнели нешто ново и ориђинално, али се надамо да ћемо побудити и друге пријатеље школе и школ. књижевности, те да бар и они промисле о овоме веома важном предмету и да кажу јавно шта су смишљали. Само овим начином моћи ће се пронаћи најбољи пут, јер „више очију, више и виде“. Ако смо само и ово постигли, ми смо задовољни, јер смо принели један, ма и најмањи, комичак за успешнију грађу школ. књижевности. А.

ара о днш

НОВИ НАСТАВНИ ПЛАН, ПРОГРАМ И РАСПОРЕД,

Фала богу! Ево добили смо одавно жељене детаљисане програме, који су много потребни за што јаснији рад учитељев ; за што сигурнији изглед на повољан успех; и за што правичнију оцену истог.

| _ Највећа и главна мана досадања про„грама и јесте та, што није био детаљисан , те је сваки учитељ радио по својој сопственој увиђавности; бирао је материјал за предавање, како је сам хтео и умео; неки су узимали што је