Учитељ

469

жно кад ће то учити с коришћу у Ш. разреду.

У ПЛ. раз. треба изоставити неколико прича и беседа, из којих се нема чему многоме научити; па и оно све, што је за 1. и ПН. течај под 1У., јер оно значи: да треба, поред напред поменутих прича и беседа, учити још прича само због ваљаних изрека Христових, као да се оне друге приче и беседе уче због нечег другог а не због точ. и поучног садржаја — па додати „вјерују и Христову биографију, рад апостола, гонење Хришћана и победа хришћанства.

У ГМ. раз. треба изоставити све из старог завета, због мале важности тога знања; што ће се нешто од тога учити у историји општој; и због оскудице у часовима за много важније предмете. Ја не знам докле ће се везивати постанак света и историја Евреја за Исуса Христа, без икаке потребе! Кад _ ће се почињати хришћанска наука, изучавати од Христа ! Кал ће се усвојити да је темељ хришћанској науци Исус Христос, па да се у тој грани науке има само о њему и његовој науци говорити! Осим ст. завета, од оног што остаје у том раз., казао сам шта треба пренети у Ш. раз. О крштењу Словена, 0 Ћирилу и Методију и св. Сави, треба изоставити, јер се о томе говори у историјама, па је излишно и овде. Према свему овоме, не треба у ТУ. раз. ни предавати науку хришћанску, па часове овога предмета уступити другима, те ће се избећи у неколико оно натезање с часовима за 4 разред.

У У. раз. налаже се да се учи управо обредословље, а то треба спокојно

оставити за богословију, јер осн. шк. не даје специјално --- теолошко знање.

Из У. раз. треба све изоставити због тога, што се је поуке доста изводило у ПЛ. раз. из прича Христових, а то се исто чини и приликом читања читанака, и самим случајевима у животу; па су баш излишне хришћанске Аужности. А оно што долази под речима : „историја срп. цркве“ учи се нешто у историјама, а нешто није ни нужно деци у осн. шк.; историјске заслуге цркве и попова учи се у историјама довољно.

П. Српски језик. У [. раз. код тачке ТУ, говори се о писању између осталог овако: „другог течаја писање малих и великих слова, и писање речи и лаких реченица на артији“, и то на прописима од 1-—9 бр. — а заборављено је да у деветом бр. не свршују велика слова, него у једанајестом. Овде има контраста ; наређује се писање малих и великит слова, а не да се десети и једанајести бр. у којима има великих слова. Према овоме, ако се оће — а и мора — да ђаци у 1. раз. науче писати сва велика и маља слова; онц морају писати на свима прописима, на којима се налазе та. слова.

Кад се ово усвоји, онда нема места онај распис, који вели да треба сви разреди да пишу на прописима само оно, што је стављено за углед у врху сваког прописа. Јаког то има смисла пмсати 4 год. све једно те једно 2 Непрактичност онога расписа чини ми се да је увиђено, чим се у про: граму вели, да се могу преписивати и читани чланци из читанака, и отуда излази да ђаци П. ПТ. и ТУ. раз. не