Учитељ

40

ће писати само оно што је у врху прописа. Овом приликом да кажем и ово: да сва та слова што су стављена за углед треба написати правилно, без икаквог цифрања ч мењања, као што је случај са велико а (А); учитељ показивао те су деца писала на таблицама велико а овако А, а у пропису паше овако: а, с тим се стварају деци и учитељу неприлике без икаке потребе.

У П. раз. погрешка је што се наређује да се пише на прописима, само од 6 до 11 бр. кад је то, — што је на тим прописима — писано у 1. раз. '

Излишно је и оно делење речи на слогове у П. и ШП. раз., кад се то учи у [. раз. као припрема за читање пи писање.

11. Земљопис. Држим да деца у П. раз. не могу довољно појмити ваздужне појаве као: гром, муње, ветрове , град, облаке и т. д.; Све су то ствари које су још неприступачне малој моћи њиховог замишљања — уображења, тим више, ако се ту мисли објашњавати и постанак тих метеоролошких појава , што не може бити у П. раз., а без тога опет нема шта да се каже, јер су они знали и без школе сама шта је снег, гром, и т. д., а оно што баш незнају — постанак њихов — сад не могу да схвате. С тога ја мислим дато треба изоставити, а то дозвољава и сам

1 Уз гред да кажем и ово: прошле — год. ревизор за окр. пирот. г. Стево Чутурило, на испиту код мене питао је за што ђаци нису писали прописе, као што распис наређује, и кад је то Грајтеров метод, кога су сви образовани народи усвојили само мокрањески учит. није (хотевши тиме да, ме дирне); г. ревизор ваљда (Финије речено) није хтео да зна, да тај Грајгеров метод важи за 1. раз. са својом поступношћу, и као таког ја сам га усвојио, а Грајгер није казао да деца пишу једно исто 4 год. него српски министар просвете.

програм у примедби, само не дозвољава, кад је П. раз. сам за себе, него им даје то за занимање и да им учитељи престављају, јер имају времена и за то.

У У. раз. са српскеин Балканског полуостр. (из ТУ. раз.,) скаче се на глобус, т. ј. на цео свет. Сад ми се обнови у памети нешто, што је било још кад сам био ђак у учитељ. школи беше тамо проф. за рачун От. Д. Попозић сад. референт. наставе, па један ђак рачунајући нешто прескочи, а он рече: „јест, да богме, био некад један човек, који је коравнуо с Врачара на Ппринеје“. Тако је исто и овде са Земљописом. Кака је то поступност, одмах после срп. земље говорити о целом свету, кад је тек престављен један део од дела света; говорити о односима између копна и воде, о океанима, за које деца и пезнају ' 1! Оном одељку : „карта“, није место у У. раз., јер то се све упозна, кад се почне први пут радити с мапом.

Према томе, притремни део врло је погрешан. Требало је прво прећи Европу, па онда казати, да је то тек један део света, да има још делова, света, и тек онда изнети глобус и показати их. Тако се мора радити ако се оће радити поступно. Тек кад се покаже глобус може се на њему показати однос између копна и воде; показати еквадор, меридијан и т. Д.

Исто је овако учињена погрешка и са Европом: на прво место изучава се Европу као целина — део света, па, тек после поједине државе, које сачињавају ту целину. Овде се заборавило на педагошко правило: треба поћи од познатог к непознатом ; од просток Е ! сложеном (ово с ограничењем). Треб