Учитељ

401

од српских земаља прећи редом све државе, па најпосле о Европи целој. Чудновато је, да су писци програма заборавили на онај метод, који су иставили у ГУ. раз., код српских земаља и Балканског полуострва ! Мислим да треба писати овако због тога, што ће многи учитељи радити овим редом, не ће се сетити овога метода.

За У. рав. чини ми се да је много материјала : Азија, Африка, Америка, Океанија п математички земљопис него је требало још један део изучити у У. разреду.

Тр. Шевање се не може предавати у школама са 83 и 4 раз. онако, како пише у програму, т. ј. да пева сваки раз. за себе, а то ће "рећи: Кад 3 раз. раде неке задатке писмене, један ће разред да виче поред њих, и да им смета у раду. Осим тога кад пева раз. други ће да ослушњује, не ће да раде, ито ће бити највише кад учитељ показује какву нову песму. Ово би се избегло, кад би се изабрале неке песме које ће да певају сви разреди.

Између програма и распореда има контраста јер у програму се налаже за сваки раз. особите песме, које се особито и певају, а у распореду часови певања су за све раз. у једно.

Материјала за певање тако је много узето, да Ни највештији предавач са 8 и 4 раз. не може све прећи. За то је требало означити неке песме, да их учитељи са 8 и 4 раз. могу изоставити, као што је то учињено код нзких важвијих предмета. Недостатак певања, деца би накнадила својом виком, с тога у томе баш ништа не губе у погледу користи певања за организам.

Наука о нотама не треба у основ“ школи баш ништа, за то, што ђаци не могу ништа певати на нотама, јер не знају однос између једне ноте ин друге, равлику у висини и низини. Кад ово не може бити онда им не треба ни она теорија о томе. Баш и кад би се имала каква корист, од ове науке о нотама у осн. шк. не могуће је учити због тога, што огромна већина, учитеља не зна да свира у виолину по нотама а певати скалу без виолине не могуће је, јер је учитељев глас скоро за читаву октаву нижи од дечијег.

У. Краснопис се учи у Ш. и ТУ. раз. и састоји се из писања оних истих црта, које уче ђаци у 1. разв. у почетку писања пером; а по том писања великих и малих слова на свима прописима ; па онда писање по такту; писања арапских и римских циФара и т. А.

Ја не знам где је се нашао овакав појам о краснопису! По каквој то логици треба ђаци Ш. и ТУ. раз. да пишу „оно што су писали у | рано Ваљда су у 1. раз. могли писати како му драто, па тек у ЈП. и ЈУ. раз. биће лепо. Изгледа као да сеу 1. и П. раз. није гледало на правилпост и депоту писања, него тек у Ш. и ТУ. раз. Пошто ће се у преписивању чланака на прописима тражити правилност и лепота то ће бити у једном лепо писање (или краснопис).

Писање речћ по такту не може да буде због тога, што се не може да удесе 30—40 ђака у једном раз. да шипу подпуно све једчо исто, у исто време; и што учитељ нема времена да им диктира.