Учитељ

472

Писање цифара не учи се у краснопису, него у рачуну. Интерпукција се не учи на памет него с писменим вежбањем, или боље рећи у писменом вежбању.

Из свега овога излази: да лепо писање као предмет за себе не постоји.

Распоред часова. О потреби добро удешеног распореда, излишно је и једну реч потрошити, али, признати се мора, то и јесте тежак посао; нарочито га је тешко удесити са трорав. и четвороразредну школу са једним наставником да то сам се ја и надао да ће га просветни савет, — у ком има

и неколико педагога — добро удесити,

али сам се преварио, он није добар, нарочито за четворо-разредну школу.

Највећа је погрешка у овом распореду та, што су часови на половине поцепани, па се од 6 часова направило 9. Шта ли се мислило кад се ово решавало%!! Међер се није знало да учитељима са 8 и 4 разред треба најмање четврт сата, само да кажу шта ће који раз. да ради! Па шта ће да ураде за ону другу четврт, — да почну па да заврше! Они су заборавили да ће се на часу вишо пута ђаци и учитељи узнемиривати од појединих ђака; од других ванредних случајева; и од ђачког запиткивања ; а то све одузима време.

Па још како ти је то удешено, све од 8—8',, од 8'), —9, од 9—9'|,, од 9',—10 и т, д., као да не треба, никако децу пуштати на поље, него само командуј: остави читанку вади Христове приче, па настави даље.

И шта је се добило с овим цепањем часова Увећан је број часова.

Не, није увећан баш ама ни мало, број часова остао је исти, — 6 часова, само што смо место целих часова добили (ва рад) управо четврти часова. Па шта је с тим, зар то није оно исто време — 6 часова

Не само што је педагошко правило, него и по простој памети, — за извршење најтежих умних радова бира се време, кад је ум најодморнији, свеж, бистар. Зна се, да се цео организам, па и мозак, од дневног напора ноћу одмара, и из јутра је најодморнији, па се за то увек пре подне за | час узимају најтежи предмети, као н. пр. рачун, срп. јез. и т. д.; а шта видимо у нашим распореду кога су поред осталих правили и неколико наших педагога # Видимо свуда у понедеоник пре подне [час наука хришћанска; и иначе њено је место у распореду обично Г часа пре подне. Известно је да су они то учинили не због тога, што не знају ово што ја рекох, него оће с тим да одаду почаст науци хришћанској, туривши је на прво место. Исто тако знају они и то, да се с тим у ствари ништа не чини ; знају они да се почас њој одаје делом, владајући се по њој, и ово да је само формализам, који је смешан од учених људи.

Неко ће, може бити, рећи: „не треба ништа говорити док се не види какав ће бити овај план, програм и распоред у примени; док се не практикује неколико година и т. д. Оваком мишљењу и говору никако нема места. дар смо се ми јуче родили, па сад немамо никаквог искуства, према ком би о овом могли говорити Зар смо