Учитељ

У _БЕОГРАДУ_ 30. ЈАНУАРА 1885.

ГОДИМА ту.

СОБУ СА

УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

ВААОНИК И ИЗДАВАЛАЋ МА о

ИЗЛАЗИ ТРИПУТ МЕСЕЧНО: Цена ЈЕ листу: ЗА ГОДИНУ 10 ЗА по 5 диИ.

20

ЗА ТРИ МЕСЕЦА 2.50 дин. А ЗА прЕТтПлатпике из СТРАНИХ ЗЕМАЉА — 5 ФОР.

ГОДИШЊЕ.

Е

Удружење је спаса Учитељ је душа школи

Покг ТИЛАТА СЕ ШАЉЕ »РЕДАКЦИОНОМ ОДБОРУ> У

Бвограду. Рукопиби бЕ ШАЉУ — у ПЛАЂЕНИМ ПИ-

ОМИМА — УРЕДНИШТВУ «УЧИТЕЉА,» Добрачина, улица бр. 84.

Рукспиби СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

ОПЕТ 0 ПИСАЊУ ШКОЛСКИХ КЊИГА.

(НАСТАВАК)

Ствар дакле овако стоји : Према извештају одборском Немци плаћају и морају плаћати, да би се Ненемцима могле књиге давати. То је јасни смисао; а ненемачки на морају добити школске књиге од државе, јер — но, разлог се не наводи, али ми) је приватно речено јер, прво немачки народи нису

кадри сачинити школске књиге,

или, јер им се не поклања поверење, да ће при састављању школских књига избегавати политичне агитације.

Е, у оба случаја држим дотично меодборском извештају за врло ва посве неразложно, јер се оснедоказаним претпо-

сто у слабо, лања на ставкама, јер што је држава досада искључно издавала те књиге, није разлог, да их она мора и будуће сачињавати, Куд бисмо се дели са таквим разлоОнда би све што је једном у

посве

зима '

свету било, морало п даље остати, јер би се рекло: та тако јеи досад било.

Е, ја. сам већ рекао, да је тако чудна установа, као што је државно издавање школских књига, мимо Австрију још само у Баварској постојала, али да су тамо толико равумни и праведни и благоволитељни били, да су ту установу укинули.

Само у посве краткој примедби одбор је упутио на још једну државу,

рекавши: „Код особености австријан-

| ских одношаја не може се позивати на

школе лужичко-сриске у Саској, које и без владина утицаја ипак имају из редна учебна средства.“ А зашто да се пе може позивати ' Одбор нам је то требао и казати. То је опет само гола реч, кад се каже, ако су дужички Срби од вајкада сами себи правили школске књиге, да се то за Австрију не може