Учитељ

10

ђанског сталежа, који је постао опозиција папској власти, потребно ће бити да расмотримо крсташке ратове, који су трајали око 200 год. и који су имали великог утицаја на даљи тог умног развића Европе.

Селџуски Турди уздрмани Монголима, нападоше на свету земљу хришћанску и доведоше у огорчење целу Европу. Папе радо гледаху фанатизам хришћана, који се' показивао у одилажењу „гробу господњем“ па кад Турци стадоше притешњавати хаџије, они одлуче да ослободе св. земљу и да тако обезбеде хришћанске аџије. Хришћани беху заплашени својим греховима,и по предањима хришћанским очекиваху сваког часа „страшни суд“. Да би се ослободили грехова и да би били безбедни на страшном суду, хришћани одлажаху на поклонење гробу Христовом. Препрека хришћанима да се овим путем ослободе грехова, произвела је у свију сталежа огорчење. И ритери и сељаци и — сви од реда на позив папа пришиваху на се крстове и одилажаху у св. земљу, да је избаве из руку неверничких. Овај покрет познат је под именом „крсташка војна“. Папе беху убеђени да ће им ова војна бити најмоћније срество за проширење њихове власти. Но резултат је испао друкчији. Доиста, крсташке војне, особато у почетку, мното помогоше папама да распростране своју власт и евој уплив, али те исте војне учинише и то, да је на послетку сав аукторитет папски сатрвен био. Италија је у овом највише помогла. Ова земља за време крсташких ратова добила је други изглед, јер њена трговина у то доба јако цветаше са истоком. На италијанским обалама намно-

| више се многа пристаништа, чије су

се лађе могле видети по целоме свету. Ритери и племићи задахнути својим „достојанством“ не хтедоше да се занимају радовима овакве врсте, и плод трговине припаде новом грађанском сталежу. Велика трговина обогати Итглију, а ово богаство даде моћи да се развије књижевност. Богати талијански трговци држаху забаве, па обилато награђиваху писце. Оваким осигураним животом намножише се књижевници, који почеше да раде на обнови класичких студија. На тај начин први пут после пропасти римске царевине би бачен оштар поглед на тадањи положај држава и народа.

Тек што је талијанска трговина почела цветати, а у западној Европи искрену мисао да се пронађе нов пут ва Индију. Западна Европа није могла бити задовољна оним еспапима, који долажаху преко Италије, јер велика ђумручина која је пратила те еспапе, не беше у стању да одговори њиховим интересима. За западну Европу био је потребан нов морски пут, који би био са свим слободан од талијанских и осталих ђумрука. Овај се пут на скоро пронашао, а из тежње да се он пронађе, пронађе се и читав део света,

који је до тога доба био са свим не-

познат.

Проналазак овог новог пута за Индију поред јужних обала Африке и проналазак Америке, умањио је талијанску трговину, а обогатио западну европску обалу многим пристаништима. Умањењем талијанске трговине умањено је и талијанско богаство, а с тим уједно почела је опадати и талијанска књижевност, наука и уметност. Књижевност

а а виса а авва