Учитељ

108

за нов живот. Овом новом нараштају велику је услугу учинио долазак Мавара. Маври беху у то доба развијен народ и дошав у Европу побрали су доондашњу европску образованост и даље је усавршавали. Да се списи римских и грчких научара не би поборавили вредни Маври учинише услугу; преведоше многе класичне списе, па. то развијаху и чуваху при себи дотле, док се није појавио нов нараштај европски,

нова снага, која је била у стању да.

све то прими, разуме и даље усаврши. Са навалом Хуна скопчана је и сеоба

народа. Од сеобе народа почеше се образовати многе државе, и оне бејаху |

у непрестаним ратовима. Ови ратови могли су отићи у крајност и створити

средњи век много дужим и црњим, да.

не беше једне друге силе, која томе стаде на пут. Та сила јесте папство.

По постанку многих држава настадоше међусобни ратови, јер владаоци тежаху да осиле своју власт и да увећају своју државу на штету других држава. Противуборна сила овој сили било је папство. Оно је имало својих нарочитих циљева, и користећи се положајем и приликама било је у стању да за часак одврати владаоце од њихових намера. Цесаризам ступио је у борбу с духовништвом и из те борбе родио се нов нераштај, нова сила која је била противуборна обема, пређашњим.

Папство има свога извора у хришћанству. Хришћанство се појавило у римској држави, а одатле и прешло у целу Европу. Хришћанство је повело борбу са начелима старог живота и, пошто беше прогресивније, одржало је

победу и ако су му на путу биле огро- |

мне препреке. Главна начела хриш-

| ћанска састоје се у томе: да је бог један, да је оп свемогућ, да је мило| стив према свима и т. д. Ова начела | створила су фазу монотеистичког жи| вота. Она су пријањала за срца свију | | |

поштенијих а нарочито потчињених људи

|и с дана на дан добијали су све више присталица. Но доцније се та начела | укалупише и изиграше и не могаху | бити ослонац онога, чему су тежила. Највећи капитал од свег“ тога направише папе. Хришћанске легенде и ду_ховници прогласише папу намесником св. Петра овде на земљи. Људи, одани свим срцем хришћанству, сматраху папу као бога, и готови су били да учине све што би им он преко својих агената поручио. Папе видећи себе тако силне, отпочеше и бору с владаоцима. Борба, је вођена с променљивом срећом, али на послетку морадоше се владари повући, јер анатема папска разораваше престо њихов. Противу краљева бејаху и папе и поједини кнежеви, па и једни и други узајмно ослабљаваху краљенску власт. Особито је значајна појава у овоме Хенрих ТУ и папа Гргур УП... Хенрих анатемисан и лишен престола као краљ велике државе, иде пешице преке алпијских планина и моли папу за милост !

Пошто је папство извршило свој историјски задатак, требало га је уништити, јер би сваки даљи његов опстанак био по све штетан. -Папе ву хтеле да руше све оно што им је на путу, па ма то

| била власт владара или самог народа.

Да до краја изведу свој план не даде им једна нова снага, ато је грађански сталеж. Овом сталежу лежало је у заДдатку да буде источник новог живота,

Да би боље разумели постанак гра~