Учитељ

170

сице жућкаста. За што ће та длака лисвици» —

Лисица је дугачка две стопе, а висока једну и по стопу. Ко би ми то могао показати на метру, колико је лисица дугачка, и висока Р — „Колико је дакле сантиметара дугачка 2 — А колико је сантиметара висока 2 Кажи ти! ти! —

Лисица може да живи 12 до 15 год. —

Понављање. Опис целог тела још један пут.

Шри томе треба пазити, да се облици појединих делова тела брзо запамте. Добро ће облике запамтити онда, ако им учитељ јасно представи, те ђаци добију јасну представу о облику. Највећу пажњу треба обратити још из почетка на геометријске облике; јер изучавати природне науке без геометријских облика не врели ништа. При опису теда ваља још и на то пажњу обратити, да деца упоређују поједине делове непознате животиње, са познатом животињом. Кад се сврши са репетицијом, онда треба слику _ СЕЛОНИТИ.

||. Разговор и причање.

а) О начину живота. Место живљења. Где живе питоме жинотињерг — А где живе дивље животињер —

А каква је животиња лисица 7 (Дивља). Лисица живи у шуми, као и остале дивље

животиње. Она не воли велико друштво. |

А ложу (стан) прави испод каквог дрвета, дубоко у земљу. Обично воли да заузме туђу ложу (стан) од какве друге животиње.

(Јавзавца). — Ако је та животиња јача од ње, онда она, — да видите само како је вешта лија, — нанесе много прљавштине

и ђубрета тако, да она друга 'животиња

која је у ложи (стану), мора од смрада да |

изађе, а лија онда заузме то место. Унутра у ложи (стану) направи више излаза, а то за то, кад би јој претила каква опасност, · да може лако да умакне. Храњење. Лисица, се највише живим животињама храни. Зуби су јој врло оштри.

те њима кчда (чупа) месо. Мишеви су јој | најглавнија рана. Разорава тичија гњезда, |

и једе тице. А најрадије хвата кокошке и то воћу пође у лов, па се полако одшуња,

до кокошарнице, па кад види да је нико не види, онда она зграби по коју кокошку те се добро прочасти. Кад не може да нађе кокошке ни мишеве, тад прождире своје младе лисичиће. Лисица, једе још и грожђе и шљиве.

Плођење. Женка окоти 3—6 мадих лисичића, који тек после 14 дана прогледају. Док су мали, мајка их рани млеком (доји), па кад добију зубе, мајка им опда доноси живе животиње и учи их да лове. Кад су већ научили да лове, онда их она истера из ложе (стана), а млади лисичићи морају себи другу ложу (стан) да траже. Један ловац прича. како је наишао на. ложу (стан) где су се мали лисичићи играли, кад су спазили ловца они утеку у рупу. Ловац види то, па се зарадова, да ће живу лисицу са малим лисичићима да ухвати. Стајао је дуго код рупе и мислио, како ће живе да их похвата. Да пуца, жао га је било, јер је рад био да их живе добије. У том се до: сети, па стане дрветом чачкати. Лисица, на један пут искочи из рупе, а у устима је посила два мала лисичића. Ловац ражљућен тиме што му је лисица умакла, опали из пушке, али је не погоди. Из ове сте приче видели, како лисица воли своје мале, и како их у највећој опасности није хтела, оставити.

Дуговне особине. Лисица врло добро памти, а и добро познаје своју околину. Вешта је у пузању и пливању. А што се тиче хитрине и лукавства, ту је прешла сваку меру. Једном се једна лисица навади у једној кући на кокошке, па је свако вече долазила и крала по једну кокошку. Газда од те куће пауми, да ухвати тог лопова, па намести кљусу, а око кљусе рашчупа једну кокошку, па највише меса мету на Оном месту, где се кљуса, затвара. У вече кад је лисица дошла и видела ону рашчупану кокошку, помисли у себи да је тај колач за њу спремљен, но ипак није могла, да пропусти то, већ поче парче по парче да једе. Кад је све појела, што је око кљусе лежало, она онда стаде, па се поче шетати и мислити, како би дошла до тог највећег и најслађег парчета. Већ је хтела, да остави