Учитељ
216
— Разјарен и пијан човек, и дете говоре истину, ;
— Рано легати, и рано устајати чини ч0века здравим и веселим.
— Разуман чевек користи се и онда, кад будале један другом своје будалаштипе пре“ бадују.
с.
— Српкињо девојко! Буди добра, мудра, стидљива, послушна, разборита, побожна. Нека, је у теби вера тврђа од камена, Буди умиљата, верна и штедљива, чисте душе, блага, веселе нарави и милокрвна. Воли чистоту и ред. Буди с мало задовољна и врши у свему своју дужност. Немој бити језична, љута, зла, срдита, лења, ташта, распикућа разметљива, наметљива. Немој се белити и руменити, хикати и кинђурити. — То људи не воле.
— Српче мало' штогод почнеш радити, почињи с Богом иу име божије! У њега се уздај, у њега тражи и наћи ћеш увек утехе:
Над тобом стоје Висине свете,чћељице твоје Онамо лете.
Ох, тако, тако, Учи се само Оком и душом Гледати тамо! Чар мајке нећеш Имати до века, А небо увек Даће ти лека.
— Само је онај све изгубио, који храброст изгуби.
— Слепац слепца не води—
Ил' ће пасти у јаму Ил' с' подавит у ВОДИ.
— Само скотско срце и зверска нарав може на науку и на просвећивање разума мрзети и којешта несмислено и лудо противу најлепшега божјега дара медведском памећу и језиком мумлати.
— Сваки паметан опазивши у себи какву немоћ тај час тражи средство да, се излечи, и од сваке слабости ради да се отресе.
ОдговоРни УРЕДНИК Драг. Топлица учитЕЉ
— Стисни уста кад товориша рашири уши кад слушаш, т.ј. мало говори а много слушај, а за највише и што говориш и што слушали, расуђуј и размишљај.
— Све су силе кратке и ништаве За онога који право мисли,
Те част љуби више него главу. Страст и порок и неправда,
Сваке беде јесте друг.
Само правда, само честитост
Вечно стоји као вечност. Стидљивост је цвет женских врлина, најсјајнији накит девојачки.
— Савест наша је пријатељ наш, и свагда, нас опомиње да не чинимо зло ; но кад не слушамо, онда нас казни као најстрожији судија.
— Срећа престаје бити срећом, кад је човек нема с ким делити.
— Сујетан човек љуби само оне, који му се диве а разуман оне, којима сеон диви.
— С ким сидо подне, онаки си после подне.
— Стидљивост украшава лепоту, каогод ружа башту.
— Оветје велико позориште, у коме људи играју комендију (преставе): случај саставља пијесу; олујина раздаје улоге, богати људи заузимају ложе, а бједни се гомилају у партеру; тврдоглавост саставља концерат ; време спушта завесу, будале пљескањем похваљују, а разумни звиждањем исмејавају пијесу.
— Сасвим није могуће, да љубимац једног тиранина може бити частан и поштен човек.
— Срце људско у детињству подобно је чистој хартији, ко што хоће може на тој написати; а кад се што напише, мучно се избрише,
— Самољубац не мари за ове речи: ближњи, част, страдање ближњега, милосрђе, добродетељ; он воле само заменицу — ја.
— Сваки државни—народни— старешина, управитељ — ако није законима. своје земље подложан покорава се само својим страстима.
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
БРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА