Учитељ

— Умереност је најкраћи и најлепши пут к здрављу.

— У коју кућу сунце, не улази

Из те никад лекар не излази.

— У игри се рука пружа,

Ту се слога тражи, Тако свако лепо дело Ологом се тек снажи.

— Умири сузе ближњем твом да ти с зајам врати.

— У Бога уздање, здравље, добра радња и паметна штедња доносе имање.

— У невољи тешко је пријатеља наћи, — зато га тражи док си још у срећи.

— Узалуд пи почиње који труд и време жали.

Ол једног ударца дрво се не свали.

— Увек помишљај, да ти сенајвише пристоји уредност, стидљивост, правдољубивост и умереност, јер су то све врлине које ките сваког младића.

— Учинити коме добра, рачунајући ва награду, то зпа. не само сваки цитанин неров нијнепоштенији човек.

— Учење паметну човеку до смрти бива.

Ко противно држи, тај на дану свива.

Х.

— Храбар човек трпи у невољи само једну муку, а страшљивац две.

— Хитар одвише, срећу прескаче.

— Хитар ваља бити да се што чује, а тих да се говори, или: Хитар буди што чујеш а тих говори.

— Храброст на зло није храброст него слабост; храброст на. добро, то је храброст.

— Хитрост јесте лепа ствар

Ал је јача мудрост, Нити може за дуго Царовати лудост. Разум слогу и разбор Нека Србин тражи, Ако мисли међу људма И он што да важи.

289

| |

Ц.

— Црв се завлачи дубоко у тело (дрва). Он и корен погриза.

— Цврчак цело лето попева, и свира,

Мали мравак труди се и храну сабира.

— Цареви су у томе срећнији него други људи, што могу више добро чинити.

— Царева палата и царева трпеза не дају здравље и дуг живот, него задовољство и мирна савест.

' 4.

— Чела ради о слаткоме меду; а смрдљива муха иде на смрад, на рану, на труле ствари, а здраве и лепе оставља.

- Чувај беле паре за црне дане.

== Чега није ни цар јест не може.

— Част и брука живе довијека.

— Човеку је дато:

Свако зло побеђивати, Свакоме добру тежити, Сваку истину признати.

— Човек треба да се стара да га нужда не доведе ло порока.

— Човјека треба испитати по дјели, а не по ријечима, јер су многи хрђава живота а драга говора -

— Човексе учи до годје жив. Наукама нема краја ни конца. То ваља свако, а нарочито ђаци чешће да помишљају, тиме ће се одржати у скромности.

— Човек многн треба. да човеком буде;

Његова га дела хвале или куде,

— Чувај мисао, нек је време,

Њено сунце згрева. Догод мисао не излети, Једнако сазрева.

— Часом ведро а часом облачно.

Кад је ведро тад је чисто сребро, Кад је облачно тад је необично.

(СВРШИЋЕ СЕ)

Ена а де