Учитељ

Ко се свагда чисто држи, На тог болест неће лако. — Чистота душе је понос, мудрост и стидљивост. Чобанин овце чува, мајка децу своју. Не остављајмо децу своју да их ко други васпита и за добре људе спрема, њег ми сами, о матере! ЊЕ — Што год радиш гледај да тако радит,

као да ни од кога крити нећеш; јер ће свако дело доћи на видело, макар кад.

— Што другом добро учиниш, запиши песак, — што други теби учини, запиши камен.

Шала је милина, шала је грдоба; Шалити се смемо кад је томе доба. А ко цео живот проведе у шали, Томе се не смеју већ га свако жали. Шала је пола збиље,

Што не можеш стећи

За тим немој тећи

Међу тим ће далеко отићи

Оно што би мого стићи.

Шетала се рђа, и данас се шеће, Многи с' боје: на мене ће!

Само чисто злато рече:

На мене баш неће !

Што чујеш, кажи: мож' да је тако; Што видиш, кажи : тако је.

Што ниси рад да теби ко чини, не чини ни ти другом; а што желиш да теби ко учини, чини и ти њему то исто,

-

— Шугв се хвале а рђаво раде.

— Што си прећутао, то можеш у згодно |

време још рећи; али што си у невреме

•

изустио, то не можеш више избрисати.

— Штука реком плови, ништа јој не смета, Ал у реци била мрежа разапета ;

Ту је мрежу сплела рибарева рука

У ту мрежу сада заплете се штука. „Џропала сам“ рече, кад у мрежу паде, Па у муци вељој врпољит се стаде,

255

Срећа је послужи те излазак нађе, Из мреже изађе. | „Коби с: томе над:0“, мишљаше у себи „Да ту има мреже никад рекла не би ! „Запамтићу како од сад чуват' треба. „Ал' гле тамо горе, гле залогај хлеба“! Отисну се горе где је мамак пливо. ( отвореним устма залете се живо. Из мреже се спасла, ал удица пуста, Закачи јој уста;

— Шта је срећа 2 — Златна муња Што на очи силно па'не, Па како је брзо дошла, Још је брже и нестане: Ал' несрећа кад те стигне, Полако те само дави, Па те опет мало дигне, Удави те па остави.

— Што ти с' данас не да, Сутра ће се дати : При првој тешкоћи Немој очајати.

— Шта лењштина за узрок свом нераду

наћи неће; „Суботица светица, Недељица, сестрица. Понедељак добар дан, А уторак варов дан, У сриједу не врцам, Да ми жица не пуца. Четвртак ми рођен дан, У петак би попрела Ал ми неда попина.“

— Штедите сузе деце ваше, ако хоћете да их проливају на гробу вашем! — Штујте школу, као темељ Будућности праве, Орпску школу ко аманет Светитеља Саве ! Ту с' језиком миле мајке Свака врлост буди; "Ту е' учимо да будемо И Срби и људи.