Учитељ

245

пут топљено,. Пећ је усијана и олово се по ново почне топити. Овако, по други пут, топљено олово — чисто је.

Истопљено олово хвата се у бронзане судове, који имају облик четвртаст. Лужина, ових, бронзаних, судова је 015 м. а ширина, 0,07 м. да 8 сати истопи се у топионици код Крупња до 160 Килограма. Одавде — из Крупња — шаље се олово у Шабац, из Шапца даље у Крагујевад !

Употреба. Од олова се праве куршуми и сачме. да куршуме имају нарочити калупи. А сачме се праве овако : Истопљено олово сипа св кроз решето, које има толике рупице, колике се хоће да су сачме, и оно — истопљено — пада у воду, кад падне у воду охладни и стврдне се. Осим куршума и сачми праве се и др. ствари од олова. Још се од олова, праве и боје; боје ове, од олова, су отровне. Олово се употребљује и за глеђосање земљаних судова.

Понављање овога, па свега.

Жив. Ј. Милојевић.

О КРОМЏИРУ.,

ПРЕДАВАЊЕ У П РАЗРЕДУ Н. ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.

1. Име. Треба изнети пред децу целу ту биљку (ако је могуће са кромпирима) па питати за име, које ће, без сумње, свако сељачко дете умети казати, а варошкој деци, ако не знадну, треба казати.

2. Делови, Ко год што се на животињама, поједини делови тела разликују — одливују — један од другог, тако исто и на биљкама нису сви делови једнаки, него се и они разликују један од другог. 1607. И биљка има неке делове.

Као год што код животиња сваки део има своје име н. пр. глава, врат, трупи т. Д. тако исто и ови делови биљака имају своја имена.

Као код што код животиња понеки онај део има свој стални посао, раде по нешто њиме животиње н. пр, ногама иду, крилима тице лете ; перајима рибе пливају и т. Д. тако исто и код биљака неки од ових делова имају свој стални посао, који раде биљци.

| _ Пазите ви сад а ја ћу вам казати како

| се зове који део ове биљке и на што јој служи. а) Корен. Ево овај део што је у земљи

зове се корен. Корен се састоји из доста жила и жилица. Корен служи кромпиру а и свакој другој биљци — да је утврди | за земљу, те да је не може ветар или животиња, лако из земље ишчупати. Осим тога њиме кромпир узима себи грану из земље. Ви до сад нисте знали да себиље — пан кромпир — јер је и он биљка — храни, али од сад знајте да се и биље страни као год и животиње. Ми истина не љидимо да се оне хране, али по чему ћете се уверити де се и оне заиста хране: да се не тране не би могле да расту јер оне од оне хране нарасту. Животиње се хране па расту, а камење се не храни па и не расте. Кад се биљке не би граниле оне би расле, цветале, листале м кад се из земље изваде; али оне се хране па се за то и осуше што немају хране као год и животиња што мора да угине кад нема шта за дуго да једе.

Кад сте се уверили да се и кромпир као свака биљка храни, онда треба још да знате и чиме се трани. Кромпир се не храни месом животиња нити каким другим биљкама, него кромпир а и све биље узима рану из земље, која је у води на тако врло ситне дељиће растворена да се у њој и не види. Да заиста биље узима храну из земље која је у њој растворена доказ је то, што је свака биљка кад се пресече изнутра влажна — мокра, а свака биљка, која је извађена из земље, свуд је сува. Да се рани из земље доказ је и тај, што биље не може да расте само у води, док се не утврди кореном за земљу; и што биље онда не би могло ни да расте на земљи, ал оно расте на земљи за то, што јој треба за. храну.

Сад сте се уверили да се биљка храни н чиме се храни. Још ћу да вам кажем чиме она узима ту храну и како се она рази-

лази свуд по целој биљци. Свака биљка, па и кромпир, узима ту храну на неке мале | рупице које се находе на корену, па те | рупице усишу ону воду и у њој растворену