Учитељ

земљу, ла се после та вода. пење из једне рупице у другу све до на врх биљке, чак вде у лишће и род. да што се то пење не могу објаснити да га ви можете разумети, него ћу само показати да видите како се то пење. Гледајте! ево овде у овој чаши воде и ево парче шећера, кад ја умочим само један крај овог шећера у воду, вода ће се попети чак до мојих прстију. Ето видите сад баш лепо како овде вода иде, тако исто иде и у биљкама.

Да ситне биљке заиста имају шупљике и рупице, можете се уверити кад је стиснете јер да нема тих (шупљика) рупица не би се могла стиснути-згњечити. А да је дрво шупљикаво доказ је тај, што се у њега

може зачукати ексер, јер да нема оних |

шупљика, које се збију те начине место ексеру — не би ексер могао ни ући у дрво никако, као што не може у гвожђе.

Још имам да вам кажем шта бива од те толике воде што је биљка на корену усише у себе као фрању. Од ње пеки део, који није потребан, изађе на лишће у ваздух као пара, па за то ми то и не видимо, а оно што остане постаје од њега дрво, и старо нараста, осим тога од те хране израста и род. Кад не би та вода тако радила, онда би се од ње на врху биљака начиниле неке кесе пуне воде.

Пропитивање : Како се зове овај део кромлира што је био у земљи Који се део кромпира зове корен 2 На што служи корен кромпиру 2 Корен је кромпиру за то, да се њиме утврди за земљу, и да узима храну из земље. По чему се зна да се кромчир храни, кад се то не види > Зна се по томе што расте, јер кад се не би хранио, не би могао да расте; зна се још и по томе, што не листа и не цвета кад се из земље извади, па кад се не би хранио он би и после листао и цветао као кад је био у земљи. Чиме се храни кромпир По чему се зна да се храни водом и земљом кад се то не види 2 Па како се та храна проноси по кромпиру 2 Чиме се може показати како то иде та храна 2 По чему се зна. да је кромпир шупљикав т. ј. да има рупица 2» А по чему се познаје да је дрво

шупљикаво кад се оно не може стиснути > Шта бива од оне воде кал отиде до врха кромпира 2

6) Отабло. Овај део кромпшра што стоји изнад земље зове се стабло. Стабло је свима, биљкама — па и кромпиру — за то, да јој даје чврстоћу те да право стоји, и ла пролази кроз њега храна за лишће и род. По положају стабло у кромпира је различно : има га усправљеног, има косог. Стабло је у кромпира изнутра шупље.

в). Лишће. Који се део кромпира зове лишће то ће деца сама казати. Дефинадија листа излишна је, а особито кад је појам о њему јасан, а при том дефинисати шта је то лист — тешко је.

Ја сам вам казао да на лишће излази у ваздух излишна храна, али лишће служи кромпиру — па и свакој биљци — још за нешто: он узима лишћем себи за храну и

_један део ваздуха. Дакле упамтите : свака

биљка — па ж кромпир — на љишће испушта излмишам део фране, а узима од вазду та једањ део себи за трану. То што биље испу-

шта на лишће нама и животињама је много

потребно за дисање, а оно што оне узимају из ваздуха нама није потребно. То што биље узима из ваздуха, много му је потребно, од тога највише и нараста дрво.

Због тога посла лишће је врло важно ва биље: без њега неке биљке не могу да расту, него после неколико година мора да, се осуше.

Кад се погледа на лист види се да и он није сав једнак, те с тога и на њему има, да се разликују неки делови. Овај танки део зове се дршка, а овај округласти и широки део зове се перо. Као што се из овог листа види у мишћа кромпира Дршка је дугачка и из ње су израсли с обе стране многи мањи листићи који су са врло кратком дршком управо само пера од љиста. У које оно биљке још, бејаше овако лишће 2 (у ораха.) Због своје величине лисне дршке изгледају као гранена кромпиру.

Јесу ли обе стране ласта, једнаке по боји Нису, једна је добро зелена, а друга мање зелено-беличаста, а то је због тога, што је ова добро зелена страна обрнута сунцу,