Учитељ

јер је мислио да се тај род једе као н. пр, од воћа, па је позвао многе своје добре пријатеље, да их части јелом, које до сад нико на овом делу земље није јео. Кад су почели да једу, а ово није ваљало ништа оно јело, он се онда наљути, било му је криво што се осрамотио пред оним људима са својим новим јелом, па је заповедио слугама да наложе једну велику ватру, па да почупају све те кромпире да изгору да им утре семе, да их нема више. Слуге су урадиле као што им је газда заповедио. Кад су чупали они су чупали и оне кромшире што ми данас једемо, па и њих у ватру бацали. Па кад су почупали и на ватру бацили неколико, — један слуга из. вади из ватре један кромпир тек само да проба (види) како ди је то за јело, кад окуси мало, виде да ово може да се једе, па каже то н оним другим слугама, пробају и они, те и они виде да то може да се једе; па се онда дигну сви те оду код газде и понесу му неколико оних печених кромпира па му кажу да су они појели и да је добро за јело. После је пробао и газда те се уверио да се то заиста може јести, па заповеди слугама, да више не ваде, него да оставе да узри још боље оно што је остало непочупано. Из ове приче види се, како први пут људи нису знали шта треба од кромпира јести.

8. Размножавање. Кромпири се размножавају овако : сеју се у земљу цели кромпири, ако су ситни; а ако су крупни, онда их треба исећи на комаде, ал тако да у сваком комаду буде најмање по једно окце, које је управо заметак новој биљци кромпиру. (Показати које су окца на кромпиру). Да кромпир никне, са свим је потребна влага и топлота; а пошто никне осим влаге и топлоте нужна је још и светлост биљци. Без вљаге, топлоте им светлости,

све биљке не могу нићи, а после ни натпре-

довати. (у почетку. Осим тога, што се кромпири расплођују овако, као што вам мало пре рекох, — од ових кромпира што ми једемо, они се могу расплођавати из оног семена из његовог рода — из бобице, али се не сеју тако због тога, што не могу

_ земља зове се она, у којој

за годину дана да израсту крупни, па се морају чекати по 2—8 год. док израсту оволики, колики израстају из оваких кромпира. Кромпири се сеју у пролеће а ваде сеу јесен. Кромпири се сеју у песковитој планинској — земљи. Кромпири не траже јаку земљу, они добро напредују и у посној земљи Јака земља зове се она, у којој има, много хране за биље, а посна (мршава) има помање хране за биље. Кад се кромпири добро рађају у посној земљи, онда разуме се да ће бити још бољи у јакој планинској, (песковитој) земљи. Кромтири се обично сеју по планинама, а сеју се и по равницама. Кад кромпишри израсту по велики треба их окопати, и то се ради по више пута. Кромпири се окопавају да не никне међу њима трава јер би им она сметала — шкодила, и да се начине оне повелике гомиле земље, које се зову оџаци, те да се немају куда ширити — расти кромпири.

4. Употреба. Кромпир се употребљава. за јело. Кромпири једу се печени или кувани сами за себе; или с другим чим зготовљени. Од кромпира може да се меси хлеб. Због тога, што кромпир роди добро и на мршавој земљи, има га доста и у неродне године па се у таким неродним годинама неки понајвише хране њиме, или га продају те жито купују за оне паре што су за кромпире узели. Па с тога што га има доста у неродним годинама нема сад тако велике глади у народу, као што је имало, пре него што је кромпир код нас пренесен и посејан. Кромпире, који су проклијали не треба никако јести, јер су таки кромпири отровни. Ово треба да упамтите! |

Од кромпира се прави ракија, и то овако: прво треба кромпире исећи, па турити у кацу да преври као оно шљиве, па после

"се кува у казану, па од тога постане ра-

вија баш као од шљива. Дед кажи ти како се добија ракија од шљива 2

Од кромпира се прави још и штирак. (Ако је могуће треба га. показати.) Штирак се прави овако: истружу се чисти кром-