Учитељ

Ш.

= РОДА. 1. Име. Рода, а зове сви штрк и лелек. 9. Величина и боја. Рода што се вије око нас и по нашим барама висока је до 1 метар. Ту толику висину дају јој њене _ врло дугачке ноге. Боје је беле свуда осим крила. Дугачко

перје на крилима црно је, а така су и ре- |

ина пера. Има и црна рода, која, је свуда црна, само по трбуху бела. Она је ређа код нас и живи већином по пустим — безљудним — местима. Ми говоримо о белој роди.

8. Делови тела. На њој (роди) разликују се ови делови: глава, врат, труп, крила, ноге и реп. -

а). Глава је доста. велика. На њој су очи, а око њих црни котур без перја (го); уши се не виде од перја, а под овим су ушне рупе. На предњој страни главе налази се у корену (до главе) дебео, а затим тањи и најпосле зашиљени дугачки кљун. Он је црвен, а служи јој да у води ухвати рибу, жабу и др. водеве животиње.

6). Врат је дугачак (а. обично се за тичији врат каже шија) и обрастао је кратким перјем. Њега може по вољи савијати и опружати. Кад лети обично напред га испружи. Труа је обао, (ваљкаст, овалан) дужи но шири, обрастао перјем. На њему се налазе крила, ноге и реп.

Криља су доста велика. Обрасла су дво-

јаким перјем: ситним — кратким — по горњој и доњој страни крила (мишице и лактаче) и крупним — дугачким — која

су из мишице врло дуга израсла и која су лоста јака. Ова дугачка пера су црна. Крила јој служе за летење.

Ноге подупиру тело и врло су дугачке састоје се из бута, голенице и шапе. Бут је до пола обрастао перјем а од половине, као и голен и шапа голи су. На шапи има четири прста; три су с преда састављени са танком, уском кожицом, а један је остраг и стоји више првих. Ноге служе за ходање и скакање за лет. И оне су каси ељун црвене а при том танке (у младих су црне).

Реп је пократак са црним перјем.

4. Множење. Роде праве од гранчица дрвених, сламе, сена или кучине гњезда на, великим кућама, димњацима, салашима, (кошевимај) или дрвећу. Ради обаталишта родац дође па недељу-две дана пре роде, нађе место (старо или ново) оцени га и ако је добро враћа се роди да је доведе, а ако није удесно тражи друго место и ту свога друга доведе те се настане и начине гњездо. Ту рода снесе 3-5 повећих и белих јаја. На њима лежи до 25 дана и за то је време родац брижљиво чува. Млади родићи одмах могу ићи, али летети не могу. Мајка и отац за младости доносе им као храну: жабе, мишеве, гуштере и тд. и не удаљавају се далеко од њих, јер се за своје младе веома брину. Нападне ли им непријатељ каки гњездо или младе онда га очајнички бране.

У доњи крај гњезда дозвољава да се легу врашци или ласте и врло је поштена прама њима, јер ни њих ни младе не дира.

5. Храњење. Она по вас дан шврља по барама или око река, те хвата, жабе, гуштере, змије, рибу. бубе или црве. Њој гуја отровница ништа не науди, па и ако се натеже у гркљану и излива отровни сок. Често се дуго праћакају жабе или гуштери по њеноме трбуху, али она за то и не хаје већ гледа да што друго дочеца. Кад баре пресуше, кад је сушна година, те се жабе, гуштери, змије посакривају дубље у земљу онда одлеће у планину и тамо хвата ми. шеве, кртице, змаје, зечиће и тице и целцате гута.

6. Начин живота. Рода живи по пар засебно (само родац и рода). Тај дружевни мир не воле да им се квари и свакога онога родца или роду који им се пришљамче пспребијају крилима и кљуном, да му не пада на ум да квари кућни ред. Цело лето пробаве код нас. У пролеће кад нам се јави рода значи да је већ наступило пролећње доба а одбегла зима. СО тога им се веома радују. Старо гњездо не напушта ако је само нико не гони

Ход јој је веома поносит. Плашљива није али је веома опрезна. Чим примети непри-