Учитељ

пуне меда обично падају пред трмку, и по томе се лако познају.

Восак граде пчеле воскаре. Оне се у кошници добро наједу па се ућуте у топлом месту, те се мед у стомаку скува, восак пак испод трбушних вколутова испарава и ту се нахвата као танке љушчице. Њих друге раднице скидају устима са воскара, прожваћу га и праве сатове.

Чистоћу ообито воле и одржавају је. " Послмушне су и љубазне тако да многим људима могу бити за углед.

„Киве: раднице 8; трутови пб или највише годину; матица 2-3 год.

10. Жорист. Од бубица нама је пчела, најкориснија. Она, даје меда и воска толико да нам подмири потребу кућевну и често претече за продају. Добра кошница може да да 40-60 К. гр. меда. Мед се употре-

бљава за јело и прављење разних слатких.

зачина, а восак за свеће и неке лепке. Она лети од цветка до цветка, носи прашак с једног цвета на други, те прашак тај узмрдају и он лети на тучак те се тим начином биљка заплоди п донесе рода. Многе биљке неби донеле рода да није вредних пчела. И у томејенеизмерна користод њих.

Убод је њен несносан, јер отече и боли, али она. убада само онда кад је ко дира. Не дирај челе, па неће ни она тебе.

11. Увршћивање. Пчелино је тело зарезано, прицмигљасто, с тога она долази у

групу, класу, животиња зарезника (инсека- | та.) Крила су јој врло танка, по томе долази |

у ред танкокриљаца или љилокрилаца.

Додатак. И пчела дише. Плућа нема већ кроз кожу на грудима пролази ваздух у неке кесице.

Крв је бела, срца нема него она кружи кроз неке кесице.

Прича има доста за пчелу. Добре су из читанчице: „Голуб и чела,“ „Пролеће и челица,“ „Челица и лептир,“; из читанке за П разред: „Не дирај у пчеле“ илруге.

Песме казују врлине пчеле или живу слоту и јунаштво. Ево две песме.

Т Челица „Лети чела малена, Око цвећа. шарена ;

Нити стаје, нити седа,

Док не скупи доста, меда, Ко јој рече, Боже мој,

Да остави мили ројр

Ко је учи, где ће стати, Где ће меда насисати 2

Бог је учи, зато зна,

Где је башта шарена,

У ком цвету има сласти, Где ће проћи где ће пасти,“

П. Модвед и чоле.

» Ој ви челе мале,

Што сте туна пале, Дајте одмах меда,

Да вас прође беда,

Јер каква сам ала,

А ви зверка мала.

Све ћу да подавим,

У прашину смлавим. Меја мумла: бу, бу, бу, Челе зује: зу, зу, зу, Амо мед тај дајте, Одатле с тепајте !“ „Сутра дођи медведе, Мед се данас не једе!“ „Беж'те челе мед је мој !“< „Наш је, наш је, није твој, Ти си велик, а ми мале, Ал' је боље ид' отале: Снаћи ће те беда, Окани се меда!“

Кад га сташе жећи

И по носу пећи,

Мисли да је длака Врело шило свака, Окану се меда,

Само брже гледа

Да отуд утече,

Јер га свуда пече. Бежи меја хуком,

Вичу челе зуком:

„Који жоће мира,

Нека нас не дира.“

рик, (то: