Учитељ
'
264
Ае
_У трбуфу има ђао две преграде, који личе на два желуца. У први желулад пчеле усисани течни сок од разних биљака прикупљају и кад га напуне а оне се враћају кући и повраћају сок-бљују — у нарочита места. Овај стомак личи на неку кесицу. Иза овога стомака - има други као цевчица. У њега смешта неке делове од своје хране. Ту се од те хране образује восак кога челе на задњих 5 колутова истурају, скидају одатле и праве кућице — саће. Трбушни колутови су до пола белуњави, а од пола црни. Цео трбух је маљав.
Матица је у целоме роју једна Она је знатно већа од раднице. Дугачка, је до 20 м. м. па често и преко тога. Маље има само на ногама. Ноге немају котарице. Крила су кратка. Жаоке нема. Место тога има легалицу, исту онаку као што јен жаока, само што легаличина кесица нема отровни сок. Матица легалицом носи (кад дође време) јаја. Живи највише 3 године. Она је једина женка у роју што носи јаја.
Трут се разликује и од матице и од раднице. Телом је дужи од раднице: 15 __18 м, м. Очи су му веће, тело рутавије п сивље, ноге немају котарице; жалца и легалице нема. Живе у роју по неколико _ стотина (600—800); излази из кошнице само кад је лепо време. Мед и восак не збира, већ једе храну што су раднице лонеле. Зато се и зове трут — готован. Прел
јесен челе многе трутове поубијају, а мало
их оставе, јер би онако крупни појели много меда.
4. Множење. Џчела се множи из јаја. Матица свесе први пут неколико хиљада јаја. Из тих првих јаја, изађу само раднице. Други пут кад поси јаја, а то је друге године у пролеће, она снесе до 12 хиљада јаја, из којих изађу опет радвице. Трећи пут снесе до 2 хиљаде јаја за трутове, а најзад само ло 16 јаја за женке. Сва та, јаја смештепа, су у саћу у нарочите преграде — рупе. Те преграде су најмање за раднице, веће за трутове а највеће за матице. Матичина преграда личи на сисицу, округла је.
После три дана од кад је матица снела јаја у дно преграде излеже се врло мали — 217, м. м. бео, без ногу, црвић, који се зове уљ. Он одмах тражи храну 1. јпотребује храну, и раднице га медним с0ком врло брижљиво храпе. Он стоји савијев у полукруг. Храна, је друпча за раднинице, а друкча — слађа и боља — за матице. После 5 дана овај црвић — ларва — прилично нарасте, раднице га затворе у преграду. Сад се та ларва зове нимфа — лутка Она се унутра сама учаури __ замота у меурак и проживи 7 дана, затим прогризе тај свој меураки живи још три лана. да то време добила јо нимфа, све делове које има чела. За тим прогризе поклопац и изађе као савршена пчела. Трут или матица пробаве више времена; трут пробави као нимФа, 91 а матица 18. дана. џ ·
(Све матице не остају, јер се бију н која, буде јача она остаје (или се деле).
б. Храњење. Све се пчеле хране само цветнам соком и цветним прашком. У продеће, лети и рано у јесен иду раднице од цвета до цвета, те сишу мед и ситан прашак па се тиме хране и још као вредне носи и у нарочитим судовима — саћу“ држи и чува за зиму. Окоро у свакоме цвету пчела налази за себе храну а вајвише је налази у (већу дрвећа — нарочито у липовом — и у краставцима.
Ларве хране малоре раднице пчеле повраћајући мед из уста. Пчеле не могу дуго гдадовати.
Прашак онај што га на ногама доноси скида с ногу, међе га у уста и с њиме прави саће.
6. Место и начин живота. Увек траже место за живовање оно, које је оцедно, суво, и мрачно. Она места до којих светлост допире не воле, а тако и влажна и испо-. љена ветровима. За то су за њих добре шупљине разног дрвећа, нарочито растовог, пукотине стена, згодно направљене друге шупљине и т. д. Највише их живи у нарочито награђеним трмкама, кошницама. 'Трмке ове граде се од различитог материјала и са различитим облицима. Тако