Учитељ
265
се граде: од лесковог и врбовог прућа, од беле лозе, павита, од сламе и од дасака. А кадсе нађу у дрвету, онда се цела шупљина тога дрвета, одсече и носи кући, Добре су оне од лозе, а њих највише има, али су најбоље нове трмке од дасака са четвртастим оквирима, унутра. Њих праве вешти столари. Ове нове треба да замене оне старе трмке. Живот свој пчеле проводе у трмкама и лети и зими (целу годину.) Њихов живот даје нам углед слоге, љу-
бави и братске помоћи. Оне никада не живе усамљене, већ, увек у грдном мноштву. Мноштво пчела зове се рој. У роју · може бити 10, 20, 30 па и 60 хиљада душа. Све се то слаже братски. Свака. душа, у роју има свој посао и њега ради. Неке доносе мед и прашак, друге граде восак, треће доносе воду, четврте чисте кошнице, пете чувају стражу на улазу — лету — ит. д. Матица само, кад дође њено време, носи јаја а друго ништа, не ради. Њу слушају све без поговора, јер онасвојим гласом јавља да, је ту и да свака треба свој посао да ради. Без матице, без тог старешине роја, пчеле не могу да живе-угину, или произведу нову матицу. То раде овако: Чим нестане матице пчеле раднице покваре једно окце рупицу на саћу, па једног дрва избаде, а другог почну хранити и неговати. И тај црв од добре хране и широког места на__ расте велики колико и матица. То је нова и вештачка матица. Трутови имају посла мало само с пролећа, иначе они стоје докони у трмкама и једу бадава. Да не би роју они лојели мед, радвице мноте поубијају у Августу и Септембру.
Ројење пчела бива у почетку Маја па траје до половине Јуна. Обично траје 6 недеља. Ројење пак бива за то, што матаца с пролећа снесе много јаја, из њих се испиле. многе пчеле, те све не могу стати у једну кошницу, већ се неке морају исељавати одатле и тражити ново место за њих. Код нас се обично роје пчеле, 8 пута, а највише 4 пута. Први рој је најјачи и с њиме иде стара матица а у ста-
|
дељу дана (8. дана) излази други рој. То бива тако брзо за то, што је стара матица оставила снесених јаја, која су већ готова да се пиле. У другом роју има више матица за то бе оне у новој трмци, кући, туку донде, док једна не надвлада и 0стане господар. Оне све изгину од ње. Пчеле се у њихову битку не мешају, већ их остављају да саме деле мегдан. Трећак излази 3—4 дана после другог роја, а четвртак 9 или 3 дана а често и првог дана. Ројење се дешава увек ведрих дана без јаких ветрова и то од 10 сати прве подне па до 3 сата по подне. |
Кад пчеле хоће да се роје, онда све које ће да се седе изађу из трмке, и витлају се око ње и чекају да матица — изађе. Кад ова изађе оне одма за њом, те падну на неку грану, земљу, камен или далеко утекну. Чешће се дешава да се рој тако раштркани враћа матери. То је за то, што матица није изашла или што млада матица има врло слаба крила те не може да лети. Ако није матица изашла, она ће после 2 или 3 дана изаћи, а ако је млада пала на земљу и изгубила се, онда пчеле морају чекати још 8 дана ДОБ однегују другу младу.
Слаби. ројеви, нарочито трећаци и четвртаци могу се саставити. То се чини најлакше, ако нису изашли једног дана. Састављају се овако: Један рој се с трмком метне на два дрвета дебела као рука, накади се добро да се забуне ачеле, па се други рој стресе на земљу (лупи се тр-
мком о земљу; а и она се накади) и тада
све пчеле улазе у трмку, смешавају се а не свађају се, јер их дим забунио. Ројеве разних дана треба читаво четврт сата кадити да се од тога уплаше и збуне. Састављање треба чинити само на лепом времену.
Пред јесен може мо и старе ројеве саста-
вити и то овако: Обе кошнице треба доле
ванутра намазати по саћу медом, па једну изврнути и у стодичине ноге метути. да тим на саће изврнуте трмке треба ставити ањир с разблаженим медом а другом тр-
рој трмци остају младе матице. После не- | мком поклопити и онда свезати обе онде