Учитељ

96 _

ДЕА А АИ ,

је довикивање, а, не дошаптавање,“ Не, то није наставник. Онај, који не води рачуна о томе оће ли његов рад 5 дити добрим плодом, није наставник,

|

није господар школе, већ прост надничар, коме је све једно, имала школа од њега вајде или не. Он пак,

ник не може остати као прост надни-

чар, он не може остати равнодушан према успеху или неуспеху своје деце. | То му не дозвољава двоје: Прво, од њега се трањи да све што посеје међу

децу уроди добрим плодом, све што

рекне да се запамти, што се нареди да се врши, што се заповеди да се послуша. Такав захтев тражи сам 00зив учитељев. Као такав, он је домаћин

школе и деце, а не прост надничар.

као

надничар има добру награду. Настав| |

|

|

трн успех учитељев, 1. ]. оће ли он бити материјално награђен зависи једино од усшехта његове деце. Према томе њега се мора тицати исход његова рада. Он мора пазити како ће и којим начином дати деци оно што се бар, ако не више, а оно програмом од њега захтева, Но, буде ли у његовој школи укорењено дошаптавање онда ће му успех зависити од случаја и од нарави ревизора. Случај и ревизор могу га упропастити или узлићи. Ако је ревизор човек немарљив, ми неможемо ни замислити,

нехатан, какве онда се може и дошаптавање провући и то му је онда случај. Буде ли противно, т.ј. буде ли ревизор окретан, управ педанат, ретко ће се дошаптавањем про-

вући и онда нема, случаја. (продужите се).

учитељокА ЈОЛОЛА МО УЧИТЕЉИ

(СВРШЕТАК).

Добро је г. Вуловић приметио да се наука хришћанска у учитељској школи у мало ширем обиму предаје ноу гимназији, и с тога би се она могла у учитељској школи изоставити, јер је учитељу из тог предмета довољно оно што је у гимназији научио. А лако му је и наћи прописаног материјала из тог предмета.

Да се учитељ спреми за свој посао као што треба, потребно му је најмање поред основне школе бар четири разреда гимназије и четири године учитељске школе. Учитељ се никако не сме пустити са оном спремом, коју донесе из гимназије у учитељску школу. Све је то лабаво и несигурно па за то се и мора све, сем науке хришћанске, репетирати и проширити у учи- |

тељској школи. Ово нарочито из природних наука и српскога језика, јер су то и најважнији предмети за учитеља. Г. Вуловић држи, да је учитељима довољно оно знања из природних наука и српског језика што су добили у четири разреда гимназије. А шта уче и како уче гимназисти % Да ли да критикујем и ја рад њихових наставника Не. То остављам свакоме понаособ да о себи и своме раду размисли. Ја кон-

"статујем, да свршетком четири разреда,

гимназије ђак не зна ништа. Оно што зна све је бубање на памет без размишљања ; оно је све из књиге, онде нема нужне саморадње — све то изветри ва кратко време. Стоји ли одиста да је знање из ниже гимназије довољно за учитеља, који ђе самостално да ради,