Учитељ

имамо толико примера да је излишно и говорити. Међу тим, ако се ко боји, да не би ко са професорским испитом шпекулисао, или злоупотребљавао, томе је лако стати на пут.

Г. Вуловић даље вели: „.... Од учитеља се тражи вештина — вештина да деци показује прва и најобичнија знања. Осим дара, наклоности и обуке у томе (педагогије, методике и т. д.) правога реалнога знања учитељу не треба много.“ Да је г. Вуловић говорио овако пре неколико десетина година, ДОК се у основној школи предавао псалтир џ часловац ; док је задатак основној школи био да научи децу неким молитвама, нешто мало писању, читању и рачунању, — онда би га разумели. Али кад овако говори данас код овако раширеног програма за основне школе, онда га просто не појмимо. Јер не можемо да верујемо, да му данашњи програм за основне школе није познат. Данашњим . програмом заступљени су у основној школи, нарочито у вишој основној шволи, поједини предмети као у нижој гимназији. неке партије дотичних предмета у вишој ословној школи ошпирније се предају него у нижим рагредима гимназије. Данас се у вишој основној школи предају из физике сви важнији појави и закони, тако исто и закони из хемије. Из српског језика, српске историје, минералогије, ботанике и т, д. прелази се у основној школи скоро све оно што се иу нижим разредима гимназије прелази. Данас у вишој основној школи има толико научног материјала, да га је и спремнијем учитељу тешко савладати. Хајде баш да наведем нешто из ниже и више осн. школе.. Н. пр. кроз све разреде мора

се свршити црквена историја и још «к томе извођење моралних поука и усађивање тога у децу. (А где ли је тога у гимназији '!). Српски језик и нешто из књижевности. За децу је нешто, а учитељ мора то знати потпуно, па онда од потпунога дати оно нешто. Може ли учитељ говорити 0 геометријским облицима, а не познавати суштину те науке % А звук, свдтлост, Физика, хемија % нећу да навађам више, но ћу да кажем, да из непознавања самога предмета излази хаос, хаос и ништа више. И из тога хаоса учитељ не би могао никада испливати и све што би казао детету било би накарадно или апсурдно. Тиме би се створила опет једна група старих учитеља или неспособних, на коју би се с правом викало, тужило, којој би се опет помагало, да јој се после опет одмогне овако као што се овим извештајем тражи. То би био коловрат, којим би учитељ ишао. Дакле из незнања ајде прво у мало, па онда у веће знање; одатле ајде опет у незнање, па да се после отуда опет извлачи. И онда остаје вечита ревизија, јер је нужна да прегледа и поучи. Па и опет г. Вуловић, вели како то није ништа. но „трва и“ најобичнија знања“; како су учитељу довољна, четири разреда гимназије; како му не треба много реалнога знања и т.д. Шта ћете, кад г. Вуловић не познаје данашњи програм за основне школе. Бар тако изгледа. Учитељи, који су више читали, који имају довољно реалнога знања, увек су боље обрадили своје предмете и боље су децу спремили, но они, који немају довољно реалнога знања. О овоме може нас уверити сваки онај, који се бавио ревизијом основних школа. Џа г. Ву-