Учитељ

Сваки ће од њих на такво питање слегнути раменима и рећи, да не зна валшто су га терали да то учи; ла му то не треба, да „жали, Боже, дангубу“!

Ово је јасан доказ, да томе предмету није места у основној школи и да би га, требало с места, избрисати из броја наставних предмета; па његове часове заменити другим предметима, који су за свакога нужни и који су од великога значаја за људеки напредак, као што су: рачун, српски језик, историја, чување и неговање здравља ит. Д. — Прћморавати и морити у школи сву омладину, да учи оно, што ће у животу требати само неколицини, то је за већину очигледна неправда, и не слаже се никако са задатком основне школе.

Ко тврди, да се у основној школи мора учити словенски језик, морао би допустити да се тамо предају и занати; терзијиски, столарски, ковачки, књиговезачки и Т. Аз јер ће некима од ученика требати тоу животу онако исто, као што само некима, а не свима, треба знати да читају словенсви. И они први послови и овај последњи стручни су, па ако се једноме даде места у основној школи, мора и осталима.

Да пак у основној школи није места ни- |

једноме, то се и по себи разуме. Посебне (стручне) предмете треба учити само у стручним заводима.

Неко ће рећи: „нека се учи и словенски!. Добро је да човек и то зна.“ Џризнајемо да је добро знати свашта, али основна школа нема времена и није јој задатак да научи дете свачему, већ само ономе што је прека потреба и нужда за његов даљи напредак, било то у школи или иначе у животу.

Кад је словенски језик стављен у ред предмета основне школе, имале су се у колико нам је познато — пред очима ове четири цељи:

1. Да ђаци, а доцнији грађани, могу читата молитве на славенском језику.

9. Да ђаци могу на славенском језику одговарати на: вечерњи, јутрењи и литурђији. 40

8. Да се учењем словенског језика одржава верска заједница са словенским ка родима православне вере. И

4. Да се учењем словенског језика одржава племенска заједница међу нама Србима, Русима и Бугарима.

Но ми тврдимо да је баш због свега тога изаишно учити словенски језик у основној школи. Ево зашто:

1. Молитве се могу превести п штампати на српском језику, па да их онда сваки радије чита, јер ће их разумети. А кад су на славенском језику, читалац мора много да се мучи око превода, па му то

постане досадно и најпосле са свим батали.

Ретко је у животу видети грађанина, да узме да чита ма коју словенску књигу; а томе је за цело узрок неразумевање са“ држине. „Незнано — непитано; внано вољено.“ Зна се из историје, како су Срби из почетка тешко примали Христову веру само с тота, што им је проповедаху грчки свештеници, на туђем за Србе, на грчком је зику; а зна се и то, како је вера међу Србима брзо утврђена, чим су Кирило и Методије почели хришћанство проповедати на словенском језику, који народ разу“ меваше — па поврх свега тога тражимо, да варод чита молитве на словенском, који је у току векова постао од народног језика тодико различан, да је данас неписменом и слабо писменом Србину тешко разумети словенски готово онако исто, као и нашим старим грчки језик. То није оправдано ни с које стране.

Учити не само словенски, већ и ма који други језик, само ради механичкога читања, без разумевања шта се чита, то не би гребало да буде цељ ни једне школе, а камо ли основне, где је главна намера навикнути ученика, да мисли о свему, што год ради.

9. Сви ђачки одговори у цркви на: вечерњи, јутрењи и служби могу се штампати овом нашом садашњом ћирилицом, 4 да остане изговор свакој речи онакав, какав је у славенском. Ако се пи то неће,