Учитељ

учитељева мимика на испиту. Дешава се сваки пут, да кад који ђак нешто не зна, нарочито рачун, да се остали ђаци насмеше или насмеју. То одмах сети говорника да није његов говор правилан па вастаје и поправља се. То истина изгледа да није никакво дошаптавање. Јест, и ми велимо није дотаптавање али је добра опомена. Та опомена шкодљива је за школу. Јер, на тај начин ће опет само њих неколицина добро учити, а остали слабо, па ће они добри бити као "нека контрола над говором и радом оних слабијих. Ако се ћутањем одобрава рад говорников онда он већ зна да му рад иде добро, а чим се осети или примети смеј, жагор, одмах то опомене онога на учињену погрешку. А ко је надлежан да ту погрешку поправи • — Па учитељ да ко други. Е, нека је он и поправи или одмах или нарочитим напоменама, изазивањем. Прихватање ђачких одговора , као и започињање самог одговора дечијег јесте једна врста дошаптавања и она је такође ружна навика. У том случају ђак чека да му учитељ почне или почне и сам ђак па онда чека да учитељ доврши. А на тако примамљиву и за децу лаку навику лако се ђаци и науче. Али у том случају нема слободнога и самосталнота мишљења у деце, нема слободног искавивања. мисли, нема знања, онаквог као што би требало да је. Учитељево дошаптсвање или мимика на испиту је једно срество најгоре, срество кога мора сваки презирати. Да и данас тога има можда ће некоме бити чудновато. Ми пак тврдимо да има, шта више тврдимо да га по варошима има више но по селима. Овде нисмо намерни да казујемо баш који га употребљава

ЕД

и у којим је местима. Но баш за то што га има и што је то једно неопростимо и прљаво срество ми га овде износимо. А ево како он (учитељ) то ради. Да би се извукао од незнања, своје деце он је пре ревизорова доласка на неколико дана, или десетине дана, казао деци, да, ако он гледа у патос, то значи да јеименица и нпр. он пита ђака : „Шта је та реч!“ па се вагледа у патос, онда га ђак погледа и одмах се сети да је то именица јер му је учитељ већ својим погледом то казао. Ако је та реч придев онда учитељ нпр. прегледа очима свуда значи да он гледа какво је што и дете већ погађа да је то придев, Ако је глагол, онда учитељ ради рукама нпр. глади браду, суче бркове, савија капут итд. и дете врло лако погађа. Све те покрете може баш и педанат ревизор

по школи што

приметити, али значај њиов он и не зна јер учитељ на испиту не може стајати укалупљен већ се мора кретати. Дакле га нико не може ни ухватити у дошантавању. Али питање је има ли суштине знања код деце'% Је су ли деца скроз упознала оне врсте речи, које се траже од дотичног ученика који се испитује ' Не, ту нема баш никаквог знања. Оно што је учитељ пред испит казао лако су деца запамтила, а преко године није им ни било нужно да уче јер ће им учитељ на испиту сам казати. И онда шта излази ив разреда ' Ивлаве ученици који не знају ништа. С њима сиромах учитељ старијега разреда мора поново радити оно, што је требало да се уради у млађем разреду. ; Такав пример учитељевог несавесног рада може бити само у једно-равредној

школи, а у четвороразредној га нема,