Учитељ

58

1) Школска општина да не може бити мања од 1000 (хиљаду) пореских глава Могу бити изузетак планински крајеви, али ни тамо да не буде мања од 8500 пореских глава ; -

2) Овака школска општина, ако већ нема школу, да одреди оно место за школско здање, где се већина света из те општине скупља. Не мора бити средина, него где највише пролазе. Најбоље је место где је црква или општинска вудница; |

3) Школско здање, ако га нема, да се сазида по најновијем плану, са довољно локала ;

4) Поред школског здања да се по-

дигне и друго велико за преноћиште ђака и за друге потребе; __Б) Да се свакој школи даде најмање један хектар зиратне земље, где ће се подићи башта , која ће бити пола засађена цвећем и разним дрвећем, а друга половина да служи за разне усеве, где ће се изучавати пољопривреда ;

6) Да се заведе опште жиће ђака, и

да се уреди како педагошка Дијететика, захтева.

7) Ђаке узимати као војнике; све здраве. и то све једнаких година. По варошима кад напуне 7 година а по селима 8 ГОД. ј

И за школу и за наставника млого би било лакше и боље, кад би ученици

–_-,

били сви једнака узраста т. ј. једних година. Данас има ђака од 6—7 па чак до 11 година. Велика је разлика у успеху. Они старији бржеи лакше сваћају предмете, па више пута дангубе чекајући докле постигну они мали. |

8) Ђаке треба издржавати из школске касе све без разлике.

9) Новад са издржавање ђака, као и ва друге потребе школске, треба кугшти

уз данак од сваког без разлике, па имао немао ђака.

Ко не би дао ђака да му се школује, од њега узамати школарину, као што се узима за војску војница. Школарину. да плаћа донде, докле му син не стигне за војника.

10) Новцем да рукује школски одбор са управитељем.

11) За еве ово трдба да се изради пројекат, па да се да где треба да се што пре дође до остварања.

Кад би се на овај начин уредиле основне школе млого би се добило. Свака би школа имала по #—5 и више учитеља. Престало би крпежа.

Надамо се. да ће се држава постарати о овоме бар колико било.

Половина је готова, још половина.

Михаило ј. МИЛОШЕВИЋ.

учит,

ДОШАПТАВАЊЕ У ШАОДИ

(Једна махна многих школа)

(СВРШЕТАК).

Довде видесмо нека дошаптавања. Но осим. тих ми бисмо уврстили у дошап-

тавање још нека. Та дошаптавања јесу:

смеј, кад који ђак не зна, прихватање ђачког одговора или почињање онога, што треба ђак сам да говори и најзад