Учитељ

52

да што се мрште учитељи кад им се спомене то ито место, та и та школа“

Учитељ одговара, да ће радије дати оставку ако му се даде које хрђаво место, него ићи тамо, где ће да заглупи, где ће да води борбу за опстанак оне школе, — па опет најзад кључ у врата !

(ваки воли друштво: У друштву се човек млого изучава. Друштво је вечна школа човекова.

Школе, које имају више учитеља, свагда су боље! Где је више учитеља, конкуришу један другоме у раду, ко ће боље децу спремити. Ту се уче један од другога. Имају већу вољу за рад. Ако је ко лењ, тера га друштво да и он што год уради. Не да му да изостаје. Кад сврше рад причају један друтоме: шта је се коме десило у школи, како је коме испало које предавање.

Ако је ко од њих нашао што корисно у каквој књизи, одмах казује друговима, па заједнички то претресају; изводе отуда користи или штете и одмах примењују у својим разредима, жТ Љ

А шта ће радити онај који је саму школи, и то школи четвороразредној, па озго још и продужна школа Он јадник виђа своје другове једва један пут до два пута преко године. За што учитељи бегају из учитељске службе у друге струке, лако је погодити.

Рекох напред, да свањи воли друштво, па и учитељ тражи онаква. места где ће себе унапређивати како умно тако и материјално. Све су друге струке сто пута лакше од учитељске службе, боље награђене а млого и млого мање посла. Поред овога, сви други државни органи имају друштва свога, никада нису по један као што је учитељ.

Из других струка чиновници су свагда у вароши или варошици. Ако се коме од њих да нека мала и незнатна варошица одмах нада вику да је за њега учињена неправда, а весели учитељ трпи и онда кад му се да нека клисурчина.

Рећи ће неко: Е, није право да 0стану нека места без школа, пошто и она сносе терет школски; треба и њихова деца да се уче и васпитају !

Па лепо, кад велите да није право, молим будите тако добри, па. отидите часком у Јасиково или Међуречје, па да видимо да ли ћете моћи одржати годину дана а камо ли више! Ви који сте научили друштво! Нека не мисли нико да ја овим идем на то, да нека места остану без школа. Ни једно сеоце ни једно село несме бити без школе, само треба друкчије то уредити. Тако да школе буду дуговечне и да напредују; да се учитељи уздржавају радо у месту где буду постављени. Да буде више учитеља у једној школи,

Нема бољега лека и начина, но овај: Да се што прс школске опитине грушишу у велике школске општине.

Оно истина нека ђе места изгубити школе груписањем школских општина, али ту губи мањина а добија већина. Ја знам да би сваки рад био да му је школа пред кућом као воденица али то није можно. Како може Ужичанин да школује сина чак у Београду на даљини од неколико дана, ваљда ће се моћи школовати дете на даљини 3—4 сата.

По моме мнењу требало би овако уредити и узаконити :