Учитељ

86

који још и сами предају у својој школа |

старим мељаничким методом. Изберите п предложите за кандидато надзорничке људе, који внаду, шта то значи радити у шволи са четири разрада и са 00—60 ђака. Предложите г. министру људе, којима је напредак школе и школске омла-

дине пречи п милији од свих других |» ликог значаја за просветни

| |

одавева овога света, Напослетку изберите људе, ништа више само људе.... пи то је све.

Завршујем за сада свој говор 0 „изборима“, са уверењем, да су избори у просветној струци, о којима смо говорили врло важна ствар, и дл су од веналгредак. аи и И

ВИРТУОЗНОСТ У ВЕШТИНИ ПРЕДАВАЊА

(СВРШЕТАК).

Ако смо, мало више, верно окарактерисали катихетику, поређали својства, која она тражи од учитеља, то смо тимо у исто време тако исто показали дубокообразујућу моћ, коју такво предавање Ј рекао је: „лишити школу те моћи, силе —

има за учитеља. Један педагог свеједно је као “о лишити природи сунца“ Ми, специлизирајући то мишљење кажемо, ко лиши те силе завод који је основан за разумно обравовање — лишава школу једног од највише обравујућих срестава за учитеље и ученике. Ми смо назвали вештину развијајуће катихетике: виртуозност у предавању. Тако је и у ствари. Но она је скопчана са много тешкоћа, и њу прате врло ретке појаве: за њу су неопходни извесни услови. Оваки не може достићи ту виртуозност. Ако ма и један услов не достаје, достижење цељи већ је немогуће. Но ова — виртуозност и није толико нужна; | средњег степена тако је исто драгоцена '). Неопходна је тежња ка достижењу идеала;

неопходно је појимање виртуозности у

вештина

') Гете вели: непаметно је напуштати таленат према коме имаш изгесну наклоност само с тога, што

га није могуће развити до вишег ступња савршенства.

реалности >); неопходна су сопствена упражњавања и опити. Наравно, у поНО. непотпуна и рђава, јер је сваки почетак тежак, и сваки се у почетку свог предузећа мање више спотиче, а камо ли да је лако добити праву спрему. Предавач, који није себи, до извесног степена, те високе вепттине прибавио, остаје на сватда ништа друго до један прост занатлија. Посреством те вештине он достиже и могуће за се савршенство не само као учитељ, но и као човек. Тежња таквог посла облагорођава човека и сваки степен у томе претпоставља већ благородна ч0вечија својства. Ивлажући ову последњу

четку опти

истину, ми смо мало више, поред осталог, рекли : егоисти су затворена врата ка развијајућој катихетици. Она тражи таква својства, која су са свим противна егоизму. Егоиста ради само за себе, катихета за себе и за ближњега, водећи увек бриту и о њему. Егоиста хоће себе увек да истиче, по томе је он говорљив, не може да сачека одговор, претиче ученике, говори место њих,

2) Гете вели: сљедујте за полетом, мисли генија. Његове и заблуде могу вам бити угодне,