Учитељ

120

бел (бео), цел (цео), дбл (део), свићлна, (сваона), гбл (тб), стална (стаона), гњид (сњао), палца (паоца, на точку), телци (теоци), владалца (владаоца), жетелца (жетеоца), модилца (молиоца), просилца (прдсиоца), бранплца (брачиоца), талца (таоца), дал (дао). клбл (клео), бал (био), дбл (доб), жијл (жијо), Осапалнаца (Остпаоница), бблна (ббна), канал (канао), пил (пио), вил (во), мрл (мро), дрл (дро), смбл (смео, од смести), звал (звао), прал прдо), брал

(брао). ит,д. Олог у ком је љл акцентован

је – акцентом и л се претворило у о.

Изузеци: Дулца, испблца, жалца, неваљалца, ковиталца, Милка, шалче, палца (прет), Јулка, Јелка, Илка, вал, желка, 068лно, правилно, беблни, умално, ждрал, жмул, ббл, палца, ббал, к стране речи: телал, булка, бблта, балчак, калфа, мал, тал, далка, итд. и пети падеж од речи: убилац, крво пилац, белац, телац, тулац, ткалац, челад, прелац итд. премда је овде и аналогија помогла дада сео чува л.

ПЛ. Речи, у којих је' акцентован слог у ком је Л.

Бблница , убилца, крвопилца, ђаволка, ђаволство, Облца, телца, хвалџија, целца, Анђелко , тулца, врагблетво, колце, сталност, захвалност, обилност, вододблница, окблност, правилност, ткалца, челца, прблца, прлца, мадко, малчице ит.д. л се није претворило у о.

Изузеци: сблце (сеоце), крилце (кридце), граце (гр'оце), кблца (кбца), делница (дебница), Милница (Мидница), Стблца (Стоца).

ТУ. Речи, у којнх је ' акценат на слогу у ком је Л.

Свнаца, молба, жалба, калца, зналца, калпак, белкос, ђаволски, ђаволчић, колчак, балчак, жалфија , балван, јалка, ФИлдиш, дилбер, тадпина, Далмација итд.

Изузеци: Облба (седба), делба,. (деоба), белна (беона), белчуг (бедчуг), ако и те речи не иду под изузетке ПЛ групе (селба, делба, бблна, бблчуг.

Речи б > вецентом на влогу у ком јел.

Колски, школски, голцат, силни, бел (дрво) целцат, калдрма, калп итд.

Изузеци: СОблски, која пи тако говори, и неке једносложне речи у обику прошастог придева, или обичног придева изве деног од тога облика: знал, дал, шал, срел, чиа , врел, труд, зрел, мил, итд. Закон о акцентима не би се косио, ако би се посумњало, да ди су место речи вол, стбд, сол, у старини биле вбл, стбл, сбл, (вбл, вбо, вб, као гол, гбо, гб).

Расмотривши ових пет група видели смо:

Да у првој трупи нигде није акцентован слог у ком је љ и да се у свима речима лљ претворило у о. Изузетак чине свега четири речи (могуће је да ће се још која наћи, али наћи ће се јоп више, које иду у прилог самог правила) па и од те чечири три се говоре и с претвореним љ (ббао, мрдстрео, подбео).

Да је у другој групи слог у ком је лакцентован — акцентом и да се љ и у тој групи претворило у о, али по приличном броју изузетака види се, да — акценат, ма да је најслабији од свију, опет му је снага била толика, да је повелики број речи сачувао од про-

мене. И ' акценат, којим су акцентоване |

речи из треће групе, као много јачи од акцента, сачувао је од промене скоро све речи. Изузетак чине седам речи, од којих су две (деоница и Мионица) изведене можда од секударне основе (део и мио).

Кратав је акценат, којим су обележене речи из четврте групе, још боље сачувао лљ од претварања, из простог узрока, што је јачи и од дугог и високодугог. Колика је снага овога акцента лепо се види по речима ббл и дебел. У обема се л претворило у о, а кад су постале сложене, повећао им се и број слогова, те је акценат променио место, а у првом и снагу, ради чега је л остало непретворено: белкос, дебелгуза. ,

На послетку '“ акценат, који су обележене речи из пете групе, требао би да је најбоље сачувао л од промене, а међутим по броју изузетака изгледа, као да се за

За ЛО На