Учитељ

често су постојала нестрпељива и захтевала су да застајкивања буду што ређа. Наставник је имао више пута муке док је савладао њихову нестрпељивост. Трупа, имајте у виду, мора да штеди своју снагу; треба имати на уму да она неће бити увек расположена и тако жива, као што је те човек у ваше доба; војник је често изнурен путовањем и претходним борбама или услед спавања под ведрим небом. Ви не носите ништа, али војник има на леђима сав свој прибор ; његов ранад тежи 20 кила, пушка 4 кила и пб, носи 78 Фишека; ако су његов покривач и његов огртач влажни,

ако је хладно, онда је немогуће терати га | ла иде тако без екаквог одмора. Услед | тога војник се и задржава по један час, |

како би могао да се одмори и да поправи оно што се у његовој опреми пореметило. У опште узев, кад једна трупа у сату пређе 4 километра, сматра се да је извршила оно што се може од ње захтевати у средњу руку.

Пошто је таквим начином ученике извежбао, син дрводељчев подухватио седа војничка зборишта у течају школске године крунише општим маневрама у којима су участвовали и ученици из оближњих места. Он се користио разним епизодама својих малих операција, допуњујући њима своје

лекције из тактике. Овакви скупови држали |

су се свакога дана. Полазило се из јутра и сваки је носио доручак, најближа села, прибављала су потребан број војника како би се могао попунити батаљон. Час су се постројавали на равници, час опет на класама плавине Ганогена. Ту је било село Риптвил, које је имало школу организовану по обрасцу нувијске школе; младиће овога села вежбао је исто тако у маневрама један колар; они су за себе образовали други батаљон. Две мале трупе, риптвилска и нувијска, често се оперисале једна против Друге, под управом њихови уважених наставника. Ево батаљона нувијског како полази у борбу једног красног дана при свршетку лета. Колона ступа војнички, аван-гарда образована од једне чете, иде на 400 ме-

тара пред главном трупом: ова се креће у двојним редовима, т. ј. по 4 војника с фронта. И ако је врућина, опет је сваки био расположен; а Јован је пак смишљао у глави како да завара Риптвилце чијим је батаљоном командовао поткивач тога села. Аван гарду су чували расматрачи и побочници с обе стране пута, њен је задатак био да извести наставника чим опази непријатеља. Пре но што се ваљало попети на косу испод које је текла река Дора, Јован је наредио да се удвоји пажња. Дошли су већ на пола пута који води у Риптвил и испитивали су да ли је непријатељ у маршу или се већ зауставио. Извидница, која је ишла напред зауставила се на вру косе: она је приметила како се покреће врба, крај потока, дала је знак одмах, уватила. је заседу и посматрала је даље. Брзо је опазила кретање на мосту. Јован заустави колону и са највећим својим ученицима дође да расмотри непријатељски положај.

Испод косе пређоше Дору малене групице и распрскаше се у разне правце. Почекајмо, рече Јован. да видимо хоћели се приближити к нама.“ Али не, од тога не беше ништа; они су се сви зауставили и посакривали иза зидова и дрвета; затим су поставили своје мртве страже. Како се чини морао је Срој расмотрача превазилазити једну чету: доиста то је сасвим довољно да се може осигурати батаљон риптвилски од изненађења.

«Ако се добро загледате приметићете иза куће што је на путу према мосту неки покрет без сумње то је главна стража од које се образује мртва стража. Напред а за 800 мет. од прилике мора да има мала, стража: доиста обратите пажњу с обе стране пута, видићете две, једна. на углу од баштенског зида, друга иза жбуна, пред овим малим стражама, а од прилике на 200 метара, налаве се обичне страже; оне су посакриване иза дрвећа и ограде, али се примећују јако. Остатак батаљона мора да је иза потока у равници која се простире на подножју планине Ганогона; он ће се лепо видети иза врба кад се попне на дрвеће, што ће наши проматрачи и учинити. Сем