Учитељ

148

за скупе новце продавали. Тек у доцније време почну лити плоче за прозоре и друге ствави.

Пропитивање.

Као год што су Феничани пронашли са свим случајно стакло, тако су исто пронашли и скерлетну боју.

Прича се, да је некакав чобанин чувао овце близу морске обале. Један пут дође му његов овчарски пас са црвено обојадисаном губицом. Чобанин мишљаше да му се псето негде ранило, и обрише му случајно праменом вуне крв, али како се зачуди, кад се та вуна обоји прекрасно светлоцрвеном бојом. Чобанин понова прегледа пса, игтада се увери, да су му губице читаве и да су псету усне црвене, од некаквих пужића, што их је псето разгризло. Ове је пужиће било море на обалу избацило,

Феничани су овај црвени сок вештачки употребили. Њим су бојили красна сукна, која су се код њих ткала. Хаљине ове боје постадоше тако драгоцене, да су их могли носити само краљеви и најбогатији људи.

Сем проналаска стакла и отворено дцрвене боје, мисли се да су Феничани изнашли још писмена и цифре, за своје трговачке послове, и још многе друге ствари.

Пропитивање.

Расељење. Феничани живели су у одвојеним општинама у својим варошима дуж средиземног мора. Свака од ових вароши и варошица имала је свог владаоца, коме је власт била ограничена од властеле, 60гатих трговаца и свештеника. Но све ове вароши и варошице, биле су у договору и савезу између себе у важним приликама. На челу ових држава би је у почетку Сидон, а после Тир. Још у време Мојсијево,

Младост елавних људи. Искуством је локазато, да многа деца, која су у младим

прича се, да је цветао Сидон, али га његова насеобина Тир наскоро претече, те таво он заузе првенство у овим Феничанским државицама.

Феничани су подизали, као што смо казали своје насеобине дуж обе обале средиземног мора. Ове насеобине Феничани су подизали или због своје пренасељености или због своје трговине. Најзнатнија од свих феничанских насеобина била је Картагина, на северном брегу Африке.

Прича о постанку ове вароши вели:

„У Тиру владао је краљ Пигмалион у деветом веку пре Христа. Он је мучки убио мужа своје сестре „Дидоне, који је био врло честит и ваљан човек, а притом врло богат. Пигмалион је завидео честитости мужа Дидониног, и чезнуо је за њеровим богаством да га дочепа. После овог догађаја Дидона крене се са још неким знатнијим људма и благом за острво Кипар, да тамо бајати принесе жртву свом умр лом мужу. Но на Кипру и не задржи се већ се крене га северне обале африканске, где је сад варош Тунис. У оно време, ту су живели неки пастирски народи. Дидона се погоди и купи од њих један комад земље, колико може једна воловска кожа заузети. По том узме једну велику воловску кожу, и исече је на узане каише, и њима омеђи толики простор земље колико је било довољно, да се може једна варош подићи. Ту варош она назове Картагина. Картагина је после брво у свачему напредовала, и постала је прва варош од свих картагинских насеобина. У другом веку пре Христа повела је рат са Римљанима, који је после дугог рата победе и разоре, као што ћемо то види.

Пропитивање, (А

П. М. Никетић,

ши ви

годинама у мањим школама била одлични ученици у доцнијим, зрелијим годинама