Учитељ

151

са појмовима, наравима, занимањима, једном речју, сходан целом местном животу народа. Јер оси. школа никако не сме прелазити у вишу сферу, без погледа на сам живот, на саму практичност,

У сваком месту учитељ наилази на децу 6 извесном количином појмова, који су по обиму и садржају условљени местним потребама, местним животом. Свако место има више или мање своја особена занимања, своје обичаје, предрасуде, предања, од којих са свим зависи количина , обим, и садржина дечијих појмова, и ступањ развића дечијег. Прави, образовани и свесни народни учитељ не може одмах да отпочне стварну наставу. Он пре свега мора да се упозна с местнам животом, а нарочито да испита све дечије појмове, управо да проучи телесно и духовно стање деце, како би доцније знао на шта пдглавито да управи своју наставу и какав материјал ваља употребити при настави. Јер је познато да је апстрактно и теордско обучавање мртво, некорисно и са свим непојамно за децу, које ће их одмах одбити од школе: школа ће им постати мрска. По томе настава мора бити очигледна, а материјал мора бити местни предмети, местна природа, местни живот, који је ма и спољно познат деци. ( почетка поступно пречишћавајући, урезујући и проширујући таким очигледним путем већ стечене појмове дечије, за тим узеличавајући и размножавајући их јасном и простом наставом стварних предмета — учитељ мало по мало предаје деци и утврђује у њима јасне појмове, једном речју, буди здраву духовну делателност и даје им могућност да доцније сама, помоћу читања шире круг свога знања.

У.

Из свега до сад реченог јасно и природно следује, да је основна школа како по кругу делателности своје, по правој задаћи својој, тако и по средствима испуњења своје задаће и по методу предавања — потпуно самостална, васпитна, установа. Она не може бити припремна, школа, и не сме заузети нижи ступањ међ осталим учибним заводима. Васпитна и научна делателност основне школе јесте потпуно самостална, засебна, основно-образовна _делателност, која се свршава особитим путем, особитим начинима. Најбољи професор и директор како виших тако и средњих школа, може бити сасвим неспособан као учитељ у основној школи. По томе непосредне административне зависности и потчињености основне школе гимназијама или другим каквим научним заводима не сме бити. Извесном послу само је стручан мајстор вичан; свако друго контролисање тога посла, сем стручног мајстора , излишно је, а по каткад и штетно. Од једног човека не треба тражити да је вичан свему и да има времена да употреби на све. Према томе са свим је довољно ако какав ректор гимназије зна добро свој посао и тачно га врши. Дајте му за час други какав посао и одмах ће ићи оба посла траљаво. И тако, спољна централизација у области васпитања не води ни чему добром, него само задржава, стешњава добро и правилно развиће посебних самосталних делова. Ако ми будемо сјединили спољном свезом самосталне учебне заводе, то би цело наше народно образовање представљало једно мртве здање , које ђоја у себи садржава на. родне школе.