Учитељ

УЧИТЕЉИЦА И ПОХРТИРИНХА

ит

Члан 22-ги закона основ. школа вели: „Где су муж и жена учитељ и учитељка у једном месту, добијају стан и огрев као једно лице.“

Да проговоримо коју реч на овоме месту колико штете и неправде чини учитељима и учитељицама овај чл. 22.

Штета је прво материјална, а у свези с тим и морална. Учитељу и учитељици, којима је иначе мала плата, одузети 400 или 500 динара сваке године, задело је велика штета. Рецимо нека им је плата, по 800 или по 1050 дин. и да имају само двоје деце и своје старе родитеље; кажите сад је ли могуће издржавати овако велику породицу са тодиком платом п увек у време на дужност ићи. Још кад се дода и то да ови морају држати и слугу и слушкињу јер и учитељ и учитељка иду на дужност од 8—11 или до 12 часова, а после подне од 2—4 часа. Треба споменути и ово, док је учитељка на дужности у школи, она не може ништа за своју децу сашити, ниокрпити, па ни опрати. Све, дакле, од најмањег до највећег мора плаћати, јер оно време што није у школи мора употребити на читање и спремање себе, како би што савесније могла своју дужност отправљати. Дакле учитељица може својим ралом у школи зарадити 50, 60 или 80 дин. месечно; али скоро све ово мора издати на куварицу, вешерку, шнајдерку, па често још и не достиже, ако хоће да буде права учитељица у својој дужности и у друштву да заузме одлично место.

А где није и жена учитељица, онда она, ако је вредна и умешна за цело може од јутра до мрака све кућевне послове свршити. Паје још та кућа у добити што рођена мајка своју децу гледа и упућује, а не слуге као што то мора да буде онде тде је муж учитељ и жена му учитељица. Дакле и са моралне стране велика је грешка, што је се по природи посла одузела, мајци могућност да непрестано лебди над

децом, будући је више у школи но код своје куће и још за то и кажњена чланом 28д-тим што је се удала за учитеља. —

И тако место награде оној која је се решила, да својим трудом држави спрема, вредне и поштене мајке, од којих зависи цео потоњи живот државни, она добија казну. Њој се одузимају срества да може држави што више помоћи. Зар није то грех »

Не треба сметути са ума ову српску пословпцу, која вели: „весело срце кудељу преде.“ Ако је икоме потребно да има мање брига п једа у. својој кући, то је најпотребније учитељу и учитељки. Они треба, да се не брину како ће овоме или ономе ис. платити дуг, како набавити себи или деци одело, да не трчкарају сваки час од школе вући и да огледају ручак и децу. Њима треба мирноће, њима треба књига, ваљана друштва и безбрижан живот, па ће онда бити правог, истинског напретка у школи, друштву и држави. Иначе остаће до века да се учитељ брине само како ће белешку добру добити.

Српски народ преко својих посланика у скупштини 1983 год. показао је да за цело воли своје учитеље, па је радо давао и већу плату учитељима, но што је и г. министар тражио. Исти тај народ не би ни најмање зажалио да плаћа и 'учитељици својој зараду ако јој је муж учитељ. Овај је додатак што учитељи и учитељке имају од општине на стан и огрев део њихове систематичне плате, т.)ј. дата им је мала плата с тога што имају велики додатак. То им је закон ујамчио чл. 21 и 22-гим.. Па кад је то учитељици плата за њен труд има ли смисла да се та плата учитељици одузме кад се уда за своју прилику, за учитеља. А кад се уда за професора, писара, трговца или занатлију онда се не одузима ни мало од зараде! Замашан ти је овај порез на женидбу.