Учитељ

178

рађају: маслине, лимуни, помаранџе и кес- |

тенови; сеје се на много места пиринач и памук. Сади се врло много и дуван, који је врло чувен са свог доброг мириса а познат је под именом „јениџе“, који је врло скуп. Још се саде врло многе руже поред реке Тунџе, а и винова лоза. Свуда још рађају и шљиве са којима и тргују. Сеје се: лан и конопља. Од животиња има: добрих коња, говеда, оваца, коза и свиња, а по шумама има доста и звериња као: вукова, медведа, срна, лисица, зечева и 1. Д. а на више места гаје се пи свилене бубе, од којих се свила добија.

Пропитивање. ·

8. Становништво њигово занимање њ вера. Становници, која живе у Турској царевиви јесу ови: Срби (2 мил. Арнаути (1,800.000) најстарији народ на Балканском полуострву, који су подељени на племена, која се непрестано између себе крве и туку, народ зао и дивљачан; Турци (700.000) Грци (600.000), и у мањем броју: Јермени, Цинцари, Цигани, Евреји и Бугари. Становништво се бави већином земљорадњом и сточарством. По већим варошима, баве се и занатима као: златарским, кујунџиским, предењем памука, свиле, гајтана, лана и конопље, прављењем оружја, чињењем кожа, сушењем шљива, ткањем платна и ћилима, риболовом и т. д.

Становници су вере: мухамеданске, православне хришћанске и католичке. Мухамедове су вере сви Турци, већи део Арнаута, Орба и нешто Бугара и Цигана. Њих (Мухамеданаца) има највише. Православне Хришћанске вере су: Срби, Бугари, Грци и Цинцари. Католици су један део Срба и нешто Арнаута.

9. Настава. Настава је у Турској врло назадна. Школа има само по варошима, које су врло рђаве, слабо се што у њима научи, и већином су само за мухамедовеку децу. Ретке су школе за хришћанску децу. Турци су народ, који се не стара ни за какав напредак и ширење знања по народу; то је народ, који живи од туђег труда и

зноја, и који најпосле због тога мора. пропасти. Пропитивање.

10. Вароши. Ове вароши у Турској царевини су неуређене. Куће су већином мале, дрвенаре. Улице су тескобне, нечисте и искривудане.

У Тракији су главне вароши:

Цариград (Константинопољ, Стамбол) где живи око 600.000 душа, већином Турака, Јермена и Грка, а има и других народности. Варош ова налази се у врло дивном положају, где се састаје Црно и Мраморно море. Ово је престоница Турске царевине, где седи цар и највише турске власти и посланици—министри европских држава. Варош је велика, али је неуређена, улице тесне, мрачне, нечисте и пуне паса без госа. Онде где се састаје Црно са Мраморним морем налази се најбоље и најзгодније пристаниште на земљи, а, зове се: Златни Рог. Цариград је подељен на предграђа или одељења као што је и мали Београд подељен на квартове. Та предграђа се зову: Галата где се налазе дућани европских трговаца, северно од Галате је Пера, где станују европски посланици и најзнатнији трговци, Фанара где живе најбогатији Грци. На левој страни пристаништа а преко седам брежуљака, шири се Цариград, којп заузима цело полуострво између Мраморног мора и Златног Рога, на врху којега се находи Сарај, царски дворови, толико велики, да изгледају за се читава варош. Одавде је диван поглед на цео Цариград и море.

Једрене (150.000 стан.) на реци Марици, где живе већином Бугари, Турци и Грци. Ова је варош била прва турска престоница, кад су Турци овамо из Азије дошли и освојили је, а пошто су освојили Цариград од Грка, онда су њега изабрали 38, престоно место. Овде се израђује много бакарно посуђе.

ГТалипољ са пристаништем, где се налазе многи бродови. Ово је прва варош, коју су Турци на балканском полуострву освојили. Обема обалама старог мореуза