Учитељ
226
НАДГРОБНА РЕЧ)
Чланови ПШ-ће учитељске скупштине са осталим одличним штоваоцима Долазе гробу пок. Јована Гавриловића, да му и видљивим знацима укажу своју пошту и дубоку своју признателност, као своме ретком ·добротвору.
Ретки су људи, који су се са онако високога места државног, као што је био пок. Јован Гавриловић, сећали сирочади учитељске и од целога свога имања образовали Фонд за издржавање њихово. Свака наша хвала. мала је према заслугама, које је покојник учинио према, држави, као многогодишњи чиновник њен и према просвети, јер га сама дела хвале; но опет нам дужност налаже да му изађемо на гроб и да му кажемо: Хвала !
Благодарно учитељство, које си твојим племенитим делом охрабрио, те да
пе =
се може бевбрижније одати на користан рад с једне стране; а с друге стране, угледајући се на тебе и твоја дела, достојно послужи своме -роду и својој оТо учитељство моли те, да у знак благодарности његове сирочади примиш овај мали венац — са натписом: трећа учитељска скупштина своме до-
таџбини.
"бротвору Јовану Гавриловићу — као
мали дар, који и ако увене овди, неће никада увенути у Српству, неће увенути у срцима српских учитеља и њихове спрочади.
А ти племенита Јованова сени, краси се кров сва времена неувелим венцем славе, венцем, који ти је сам Јован својим часним, поштеним и патриотским радом , сплео и који ће трајати докле траје Српства и српских учитеља.
Фин
СТВАР О БУКВАРУ
Е (СВРШЕТАК).
Читаоче, ти очекујеш још каких шримедаба. Нема их више,
Узми реферат и ако нађеш још цигло једну прокуни и мене и мој Буквар и моје перо што те вара. Ове друго што је тамо споменуто више служи мени, то јест моме Буквару у похвалу но у покуду. Само што то г.г. ретеренти нису хтели ни једном речи да спемену, но просто цитирали.
1) Говорио на гробу Јована Гавриловића председник Ш-ће учитељске скупштино г. Филип Видаковић, учитељ.
И све је то било доста, па да сеу резултату на крају реферата каже: , Да се Буквар од г. Ј. Миодраговића одбије, јер није ни по облику ни по садржини удешен за прву дечију књигу.
А глбте, сад дође и „облик!“ До сад беше већином по садржини, а сад ево „и по облику.“ Писац дакле није удесио Буквар „ни по облињу.“ Он није био кадар да напише књигу, која би заслуживала да буде прва дечија књига, ..
А ко то вели !
Вели писац здепаних „ЛПоука о ва-
| ститавању деце у родитељској кући, 35.