Учитељ

будуће не учини оно што му је отац забранио | — Не може, јер та претња много је већа од саме казне, а сама казна (кад се изврти) много је мања од оне казне коју је дете очекивало. ()ва казна толико се претњом потире, да ни она сама није довољно јака да у будуће задржи дете од зла.

Но ако још родитељ изгуби аукторитет код своје деце, онда је јогунство јаче и опасније. Тада деца систематички раде оно што им се закраћује. Дакле, као други услов ва јогунство јесте : изгубљени фукторитет васпитачев,

Но могу деца и из љубопитства радити противно родитељским наредбама. Ту долазе као главни мотори јаке преставе, које нехотице привлаче децу 5 себи. Узмимо ва пример свађу. Свађа је врло примамљива, и човек је нехоптице слуша. Може отац саветовати сина колико хоће, може му и претити, све је то ништавно. Савети и претње не могу да униште свађу, а с тим уједно ни оне утиске које она производи. 1Етету се непрестано говори како је свађа, гадна и штетна, али у томе не може да се убеди, јер слушајућу свађу, оно не осећа на себи да му она нешто шкоди. Дакле, дете нема неког унутрашњег судију који би га убедио да је доиста свађа гадна и штетна.

Из свега досадањег види се да су јогунству ови узроци:

1. Претња оним што ће тек бити (преувеличавање казне);

2. Изгубљени аукторитет васпитачев; и -

8. Љубопштетво (једним делом).

Сви ови узроци треба да се отклоне

ако се жели да се угуши јогунство,

Тако, прво треба да се одбаци претња оним што ће тек бити. Родитељ не треба никако да прети, већ треба да остави дете да искуси казну. Кад само дете искуси казну, онда ће та казна бити јача но иначе. Она ће га натерати на ову мисао која је једина истинита: на дрво се може пети, али се може и пасти, а то није пријатно 40веку; ако човек види да се може лако попети на дрво и да се може чувати нека се пење, а ако види да не може — нека се клони. Место сваке претње треба родитељи једино да износе пред своју децу ову истину, до које би сама деца дошла искуством. Никад не треба тежити томе да деца дођу до овог лажног убеђења: пао сам за то што нисам послушао оца. Шико не пада за то што другог не слуша, већ за то што не слуша себе, своју моћ, своју снагу, или друкчије: што је невешт.

Кад се горе поменута истина износи пред децу, онда ова задобијају Свог сопственог саветодавца, који их сваком приликом упућује на прави пут. Изнашање овакве истине пред децу није никакво саветовање, а још мање претња, јер ту се износе ствари онакве какве су, а васпштанику се оставља да по својој савести бира. А савест, која је непомућена, увек ће изабрати оно што користи човеку, јер то лежи иу самој човековој природи.

Аукторитет се задобија и одржава. добрим понашањем на спрам деце. Са тим стоји у вези и јачина умне моћи. Васпитачи треба добро да упознају своје васпитанике и да брзо оцене: шта је за васпитанике, а шта не; шта васпитаници чине по „својој вољи“, а шта по навици, природи, несвесно. Друкчије

16"